У природи све одумрле живе форме (лишће, трава, стабла, животиње и њихов отпад..) се након разлагања (рецклирања) поново враћају у циклус кружења органске материје и тако га чине непрекидним.


На пољопривредним газдиствима се дешају супротни процеси. Органска материја (производи) који се произведу у току сезоне се износе са газдинства, а органски отпад (зелена маса биљака, остаци након орезивања воћа, покошена трава...) се спаљују или односе на депонију смећа. На тај начин се непосредно троши органска материја земљишта и деградирају плодна земљишта.


Да би се ове негативне појаве избегле у органској пољопривреди је забрањено спаљивање органске материје, односно сав органски отпад са газдинства се мора компостирати и вратити у земљиште као компост. Компост је органски оплемењивач земљишта који настаје микробиолошким разлагањем различитих органских материја (отпаци биљног и животињског порекла). Користи се као органско ђубриво у количини од 0,5 – 6 kg/m² као дeо земљишне смеше или за настирање (малчовање) земљишта у башти.



Како се припрема компост?

Место где се припрема компост треба бити у сенци и заклоњено од ветра. На сунцу се органски отпаци брзо суше, бактерије које учествују у компостирању брзо угину и органска маса остаје дуго непромењена. Биљни отпаци који се стављају у компостиште морају бити здрави, јер изазивачи неких болести компостирањем не угину. Због тога компост може бити и извор ширења болести, корова и штеточина уколико се не користи здрав биљни материјал.


Компостирање се може обавити у хумци која се прави на површини земљишта без оквира или са оквиром од жице (у облику корпе), даске, прућа или у јами. Поступак компостирања је исти. Висина компоста у хумци је 150 -180 cm, ширина при дну 150 cm, а дужина произвољна. Код дугачких хумки се на сваких 150 cm
оставља отвор за вентилацију.



Пре компостирања скине се површински слој земљишта 8-10 cm, постави дренажни слој од гранчица или прућа, а затим се до жељене висине наизменично ређа слој свежих и сувих биљних отпадака (15-20 cm) и слој земљишта (5 cm). По потреби се додаје негашени креч уз заливање водом или осоком. Гомила компоста се не сабија, а последњи слој хумке је од земљишта.


Већ после неколико дана развија се висока температура (50 - 60◦C), а потом се компост хлади и органска материја минерализује. Свака 2-3 месеца гомила се измеша и прекрије земљиштем (слој око 10 cm). Компост је готов за 6 -12 месеци и тада је једноличан, мрвичаст, лак и тамносмеђ. За брже компостирање (4-6 недеља) хумке треба да су ниже (50 cm), а биљни остаци исецкани.


У биљне остатке ставља се исецкана коприва, преслица, камено брашно или одговарајући биолошки препарати (на бази силицијума, кравље балеге, камилице, храстове коре, маслачка, валеријане) чији је циљ брже и квалитетније компостирање.


У органској производњи се у компост могу додати и глисте које ће убрзати процес минерализације органских материја.



Светлана Бубања, дипл.инг.пољ.