Добро дошли у башту без копања. Овај текст је написан у форми питања и одговора. Питања ће вас водити дуж путовања, а одговори ће вам дати даље смернице. Желим да поделим са вама седам година искуства које имам са баштама без копања којим се добија обиље у приносима, подржава и побољшава живот у земљишту и, из године у годину, подиже квалитет земљиста.


Прво ћемо погледати како то природа ради, шта је то коров и научити нешто о заштити земљишта. Питате ме који је малч најбољи? Како можемо поједноставити процес малчирања? Истражићемо како треба бринути о постојећој башти, шта можемо да урадимо за јесењу и зимску производњу, како да се припремимо за нову сезону и како да направимо нову башту без копања.



Да ли је „без копања“ природно?

Овде се баш ради о посматрању природе и коришћењу образаца из природе! Један од кључних образаца у природи је покривеност земљишта. Где год да имамо огољену земљу, природа ради на томе да заштити земљиште. То ради уз помоћ живог биљног покривача и кроз распад органске материје на површини земљишта.



Да ли имамо више корова у башти ако копамо и тиме реметимо земљу?

Да. Копањем и сличним узнемиравањем уништавамо структуру земљишта и активирамо небројена семена корова која се у земљишту налазе. У природи је, запамтите, њихова улога да покрију и заштите земљу и да поправе структуру земљишта. Када радимо са природом трудимо се да земљу реметимо што је могуће мање и тако завршавамо са мање корова. Истина и даље треба да уклонимо по неки коров, али то сада радимо много брже и лакше .



Заштита земљишта је то што је кључно?

Здраво и живо земљиште је кључна ствар у приступу баштама без копања. Темељ здравог живог земљишта је живот у земљишту. Ми треба да се бринемо о њему и да га побољшавамо. То радимо на начин на који то ради и природа. Ако не радимо на тај начин, имамо голу земљу коју сабијају капи кише, коју сунце пече, а ветар осуши и одува. После тога земљиште више не може да упија воду јер је сабијено и без ваздуха. Са минималном интеракцијом и добром заштитом земљишта ово се можемо избећи. И што је још боље, можемо временом побољшати квалитет земљишта .



Сува, сабијена и испуцала површина земљишта – можемо ваљда и боље од овога!



Колико малч помаже у заштити земљишта?

Вредност малча је непроцењива! Уз његову помоћ можемо задржати влажност земљишта, а да оно није превише засићено водом. Уместо тога, оно постаје меко, проветрено и плодно. И живо!



Шта је то малч?

То је органска материја која је постављена преко површине земљишта која се нити укопава нити меша са земљиштем.

Често ме питају: „Која је врста малча најбоља?“ Мислим да то није право питање. Кажем: “Није толико важно који је то тип малча, него у каквом је стању”.

Мој фаворит је полураспали малч, са много малих честица. Он има мирис хумуса, влажан је и скоро црне боје. То може бити сено, слама, лишће, трава, дрво… Ако има горе наведене карактеристике ја сам пресрећан да га користим!







Део баште је у јуну заштићен са годину дана старим трулим сеном.







Ова леја са белим луком је малчирана одмах после садње у октобру прошле године . Прво танак слој компоста, а онда око 10 cm трулог лишћа.



Труло лишће доле десно. Труло лиште је трулило и распадало се и сјајно је као малч.




Можемо ли имати проблема са малчом?

Малчирање са свежим, нераспаднутим и грубим органским материјалима (свежа трава, сено, слама, лишће, ђубриво) даје доста хране биљкама, али и оптималне услове живота за пужеве. Оваква околина привлачи и даје уточиште другим, већим животињама, које могу бити изазов за баштоване. Ја избегавам свеж и крупан малч тамо где већ постоје проблеми са пужевима, пољским мишевима и слично. Ако не постоје такви проблеми не оклевам да користим свеже траве, сено, сламу, лишће … . Ту су и проблеми са сејањем и сађењем у свеж или груб малч. Неки старији баштовани сматрају да имају проблема када раде са малчирањем јер су навикли да раде на голој земљи све време. Свеж и груб малч је веома вредан и проналази своје место у башти (за стазе, одређене леје…), поготово ако немамо малопре поменуте дизајнерске изазове. Оно што ради за мене добро је загртање биљака са компостом, старим трулим стајњаком, трулим лишћем, трулим сеном, са свеже покошеном или са почупаном травом.



Можемо ли користити компост као малч?

Компост је изузетан малч, а и мој омиљени захваљујући Чарлсу Довдингу (https://www.charlesdowding.co.uk), једном од најбољих баштована у свету. Чарлс ради у сличним климатским условима као и ја (влажна умерено континентална клима), па имамо исте изазове када је у питању коришћење свежег/грубог малча. Када користите компост као малч, све је поједностављено. Баштенске леје малчиране компостом су увек спремне за сетву и садњу. Он садржи фине честице , задржава пуно влаге, црна боја даје додатну топлину када је то потребно у пролеће и јесен и задржава влажност земљишта у лето. Компост много мање привлачи пужеве, јер се његова спољна површина суши брзо и јер не садржи свежу храну за пужеве. Површина компоста не пуца и не сабија се! Компост пружа савршену заштиту када се простре преко земљишта, доноси живот земљишту и доноси побољшање земљишту. Ако малчирате земљиште у башти са 2-5 cm компоста, инвестирали сте и у пола године заштите земљишта, у зависности од типа земљишта и квалитета и врсте поврћа које ту расте. Не треба да укопавате компост у земљу – радије га прострите преко земљишта, а природа ће се побринути за остало .



Када да поново малчирам у мојој башти?

Када претходни малч почне да нестаје и земљиште постане оголело. Ја то обично урадим пре него што се ово деси – једноставно не могу више да гледам оголело земљиште. Када у башти постоје и само мале оголеле површине ја их малчирам, одмах.

Земљиште једе хумус, без обзира на то да ли он пореклом из компоста или сена. Уколико не водите рачуна о томе, пре или касније ћете имати само голу ледину. Мулчирање се ради углавном након жетве биљака у лето, јесен и пре зиме. На овај начин ће наша баштенска земљишта бити припремљена за нову сезону брже и биће у бољем стању у пролеће. Зима може значајно да оштетити земљишта ако га не заштитимо. А ако га заштитимо то онда може бити време одмора и добре исхране за земљиште. Наравно знамо да ми у ствари морамо да гајимо земљиште, а не биљке .



Шта може да се уради у лето/јесен за јесењу и зимску производњу поврћа ?

Када неке од биљака узберемо или на неки други начин изнесемо из баште, потребно је да обновимо земљишни покривач и земљиште ће бити спремно за нову фазу сукцесије сејањем или сађењем.





Када се беру бели лук, шаргарепа, салата, грашак, рани купус, кромпир и друго, земљиште почиње да бива огољено. Ако после тога чекамо предуго земљиште почиње да постаје компактно, а и ерозија га нагриза. Такође почиње да расте и обиље корова. Земљиште без покрова малчом и живим биљкама = најгори кошмар за баштована.





Чим се деси да немамо довољно површинког малча и/или живих биљака, малчирамо са 2-5 cm компоста и сејемо/садимо ново поврће попут ендивије, раштана, цикорије, мотовилца (Valerianella locusta), зимске салате…













У јесен има пуно и зелене и црне боје, а земљиште је ефикасно заштићено компостним малчом и живим биљкама.





У јесен је већи део баште заштићен компостом и посејан/засађен зимским салатама, мизуном, пак-чојем, ендивијом, цикоријом, мотовилцем и другима.



Како се припрема башта за нову сезону и шта се дешава са празном лејом преко зиме?

У зимском периоду земљиште може да деградира јако ако је остављено огољено и незаштићено природним покривачем. Преко зиме земљу морамо заштитити! Потребно је да применимо малч када се беру биљке које стижу касно у сезони (касни купус, цвекла, репа, кукуруз, паприка, тиквице и други). После жетве ових биљака можемо земљу малчирати са 2-5 cm компоста или засадити неко зимске поврће (најчешће смо то већ раније урадили). Тако је башта спремна за нову сезону – земљиште је срећно, а баштован се задовољно смешка.



Шта ако немам довољно компоста? Могу ли користити ђубриво?

Ђубриво је посебно корисно у јесен, за припрему земљишта за нову сезону, на местима где се ништа неће гајити преко зиме ( разне зимске леје). У овом случају можемо земљиште малчирати трулим стајским ђубривом старим бар годину дана. Шта год да користимо, компост или стајско ђубриво, не укопавамо га у земљу. Само га простремо по површини, у слоју од 2-5 cm. Старо иструлело стајско ђубриво се јако добро разграђује током зиме, уз помоћ одмрзавања и уз повремено разбијање грудвица грабуљама или вилама. А у пролеће онда имамо фину компостну површину, спремну да сејање и сађење .



А шта са коровом?

Башта тражи нашу присутност и бригу – део те бриге је и уклањање корова. Најбоље је да коров уклањате често, док су биљке још мале. У башти која се не копа није проблем да се уклони коров јер има мање корова и они се лакше и брже уклањају него у баштама које се копају. А ако имамо компост или ђубриво у коме нема семена корова, онда је још је лакше.



Можемо ли направити нову башту на травнатој или закоровљеној површини користећи компост или ђубриво?

Да, можемо набацати одстајалог натрулог ђубрива или компоста око 10-15 cm преко траве, односно корова. На тај начин можемо да припремимо нови врт на било каквој површини, без копања, само набацивањем материјала одозго. Најбоље време за то је касна јесен, када се биљке умире и престану да се боре. Оне онда угину због недостатка светлости. Зими површинске грудвице компоста разбијамо грабуљама или вилама. На пролеће треба почупати коров као што су штавељ (Rumex crispus), чичкови, ладолеж (Convolvulus Sepium) и друге који се појављују. Коров чупамо често и мало по мало, одржавајући простор довољно чистим да се поврће може развијати. Није тешко држати коров под контролом и имати чисту башту на крају сезоне када применимо нови танак слој компоста поврх земљишта, мада најчешће ни то није потребно. А у будућности, ако земља остане огољена, треба набацати 2-5 cm компоста .





У децембру смо набацали говеђи стајњак, годину дана стар, преко траве. У пролеће се све то претворило у компост, па су различите врсте поврћа расађене и срећно расле после тога. На слици су раштан и салата у јуну.





Иста леја месец дана касније – кељ, паприке, парадајз и диње.









Ово је травната површина која је претворена у башту простим набацивањем 15 cm говеђег стајњака старог годину дана. Хокаидо бундеве су напредовале заиста добро, а и неки мање видљиви резултати се крију у трави. Обратите пажњу на чисту површину компоста. Много младих чичака је уклоњено у пролеће, доста често и увек по мало. То није био напоран рад, више као забава знајући да је то инвестиција за будућност. Није било потребе за додатне примене компоста за наредну сезону, довољно је остало од претходне.



Да ли је то све?

Баштовани уче све време, до краја свог живота. Толико детаља ту има да има стално шта да се учи. Али зато постоје принципи које можемо користити. Пермакултура почиње са етиком, наставља се са принципима, они воде до пермакултурних стратегија, да бисмо на крају дошли и до одговарајућих техника. Описао сам вам неке технике које можда нису од користи за вас, али и принцип је ту – заштитите земљиште! Свима са северне хемисфере желим изобиље на крају баштенске сезоне и успешан почетак следеће. И много компоста!




Аљаж Планкл


Превод са енглеског Звонко Оршолић, Удружење пермакултура Србије



Текст преузет са http://permaculturenews.org/