У органској производњи није дозвољена употреба материјала хемијско-синтетичког порекла, тако да је у производњи кромпира методом органске производње заштита, као једна од мера неге, веома комплексна и специфична. То је један од највећих проблема и од њеног успеха умногоме зависи остварен принос.


У органској производњи кромпира корови се уништавају механичким путем. На мањим површинама могу се уништавати ручно – плевљењем или окопавањем, док се на већим површинама уништавају међуреним култивирањем. Пожељно је да се корови уништавају што чешће, бар на две до три седмице, како би се спречило да корови ојачају и тако спрече раст биљака кромпира.


Економски најзначајнија штеточина кромпира је кромпирова златица и њено сузбијање је веома значајно. Посебну пажњу треба посветити избору парцеле, водећи рачуна да је парцела на што већој удаљености од прошлогодишњих парцела. Одрасли инсекти кромпирове златице презимљавају у земљишту и уколико је усев кромпира близу врло рано почињу да се хране и полажу јаја у нови усев. Механичке мере подразумевају сакупљње имага и ларви, и њихово уништавање. Међутим, ово је могуће радити само на мањим парцелама.



У природи постоји неколико биљака (биљке репеленти) које одбијају кромпирову златицу. Те биљке су рен, бухач и жалфија. Оне се сеју или саде имеђу редова кромпира или око усева кромпира формирањем појасева. Корен рена садржи етарска уља због којих га кромпирова златица избегава и обилази у широком луку. Бухач је важан у одбијању напада ваши, стеница и кромпирове златице, а и контактни је инсектицид, јер садржи пиретрин и смртоносан је за инсекте при додиру.


Малчирање, поред заштите од корова, ствара и станишта за предаторе кромпирове златице. У заштити од кромпирове златице може се користити и гајење клопка – усева, што је у овом случају плави патлиџан кога кромпирова златица радије једе. Када дође до пренамножавања штеточине, она се уништава заједно са њима и тако се спречава прелазак на биљке кромпира. Биолошка контрола штеточина се заснива на примени њихових природних непријатеља. У органској производњи дозвољена је примена инсектицида на бази Baccilus thuringiensis, који нису довољно ефикасни, али заједно са превентивном мерама дају задовољавајуће резултате.


Од болести кромпира највеће штете наноси пламењача кромпира. Мере борбе против пламењаче кромпира могу бити превентивне и директне. У превентивне мере спадају поспешивање што бржег развоја кромпира (наклијавање, избор раних сорти), смањење влажења лишћа (наводњавање у бразде или "кап по кап"), избор здравих кртола за садњу. Директне мере подразумевају примену фунгицида који се налазе на листи дозвољених у органској производњи.




Светлана Јеринић