Ако је тло у вашем повртњаку добре плодности, богато биљним хранивима, али садржи премало хумуса, изаберите тропољни повртарски плодоред. Све повртарске културе које ћете узгајати сврстајте у три групе: А, Б и Ц.



Групу А

Њу чини зељасто и плодовито поврће коме је потребно много хранива и добро подноси директно ђубрење стајским ђубривом: купус, кељ, карфиол, броколи, келераба, кељ, кинески купус, раштан, подземна келераба, црна ротква, парадајз, паприка, патлиџан, краставци, тиквице и бундеве.



Група Б

У групу Б сврстајте коренасто, лиснато и луковичасто поврће: шаргарепу, першун, целер, паштрнак, цвеклу, црни корен, ротквице, салату, ендивију, радич, спанаћ, блитву, матовилац, лук, бели лук, козјак, празилук, лук сребрњак и остале културе које троше умерене количине биљних хранива и могу се узгајати у другој години након ђубрења стајским ђубривом.



Група Ц

Групу Ц нека чине махунарке: грашак, пасуљ, пасуљ махунар, боб, леблебије, а уз њих можете узгајати и цвеће за резање, кукуруз шећерац, бамију као и све остале врсте поврћа које добро успевају на тлу пођубреном стајским ђубривом претпрошле године и немају велике потребе за хранивима.



Повртњак поделите на три подједнака поља и на њима абецедним редом сваке године заротирајте наведене групе поврћа. Тако ће се током три године на свим пољима изменити све три групе.


Сваке године у јесен оно поље на којем је била група Ц пођубрите стајским ђубривом. На то поље следеће године долази група А. Тако ће за три године цео повртњак бити пођубрен стајским ђубривом. Треће године у јесен, кад с првога поља уклоните остатке поврћа из групе Ц, то поље, на које идуће године по плодореду поново долази група А , пођубрите стајским ђубривом и оставите да мирује до следећег пролећа.




Четворопољни повртарски плодоред


Група А

Ако је тло у вашем врту богато хумусом и биљним хранивима, ако добро задржава воду и није тешко за обраду, за свој нови повртњак изаберите четворопољни плодоред. Повртњак поделите на четири подједнака поља, а све повртарске културе сврстајте у четири групе: А, Б, Ц и Д. У првој години, после ђубрења стајским ђубривом претходне јесени, на првом пољу узгајајте групу А , зељасто поврће из биљне породице крсташице , лат . Brassicaceae: купус, кељ, карфиол, раштан, броколи, келераба, жута репа, бела репа, ротква, ротквица и кинески купус.


Група Б

На другом пољу нека буде група Б : плодовито поврће из породице помоћнице , лат. Solanaceae: парадајз, паприка и патлиџан те поврће из породице тиквењача , лат. Cucurbitaceae: краставци, тиквице, диње, лубенице и бундеве.



Група Ц

Групу Ц: луковичасто поврће из породице љиљана , лат. Liliaceae: лук, бели лук, празилук и лук козјак; коренасто поврће из породице штитарки , лат. Apiaceae: шаргарепу, целер, першун, паштрнак те поврће из породице пепељуге , лат. Chenopodiaceae: цвеклу и блитву, сместите на треће поље.




Група Д

Групу Д , на четвртом пољу, чини махунасто поврће из породице лептирњача , лат. Fabaceae: грашак, пасуљ махунар, леблебије и боб те кукуруз шећерац из породице трава , лат. Poaceae.

Неке врсте поврћа, као спанаћ, салата, матовилац, ендивија и радич, могу се непрестано узгајати на истом месту, па их можете узгајати као међуусев, подусев или накнадни усев уз главну културу на свим пољима.



Сваке године у пролеће све четири групе, као и код тропољног плодореда, преместите по абецеди на идућа поља, па ће се у четири године на свим пољима изменити све четири групе.


Сваке године у јесен оно поље на којем је била група Д пођубрите стајским ђубривом . На то поље следеће године долази група А. Тако ће за четири године цео повртњак бити пођубрен стајским ђубривом. Четврте године у јесен, кад с првог поља поберете махунарке, баците стајско ђубриво.

У пролеће пете године на то поље се поново враћа група А. Тиме почиње нова патрола, а поврће из све четири групе враћа се на исто место тек након четири године.


Ако је ваш повртњак мали и не планирате га ђубрити стајским ђубривом него само компостом и минералним ђубривима, можда ћете помислити да не треба узгајати поврће у плодореду. Варате се!


И ви осмислите плодоред тј. просторну и временску измену повртарских култура. За сваки повртњак, ма колико мали био, без обзира на ђубрење стајским ђубривом, плодоред је важан. Поврће се, наиме, као и ратарске културе, не сме непрестано узгајати на истој површини јер се у тлу нагомилавају штетне материје, узрочници биљних болести, штеточине и корови, а хранива се из тла троше једнострано и неправилно.





Текст преузет са http://staravrtlarica.blogspot.com/