Свеже стајско ђубриво и остали материјал за загревање, после изношења из стаје, најпре треба измешати. Обично се меша коњски стајњак са говеђим или неким другим стајњаком, при чему се води рачуна да влажност ђубрива буде око 70 %. Затим се ђубриво слаже у гомиле правилног облика поред самог места где ће се подизати топла леја. Тако сложено ђубриво оставља се у гомилама неколико дана да се загреје. Уколико су у то време мразеви јаки, а ђубриво делимично суво, сагоревање ће бити спорије. Да би се то избегло, ђубриво се при слагању на гомиле полива топлом водом, а затим покрије насурама или пластичном фолијом. То се ради и онда када је један део стајског ђубрива смрзнут.


Пошто се спреми материјал за загревање топлих леја, ископају се или очисте места где ће бити леја дубине 80 cm или мање, што зависи од тога дали се праве топле или полутопле леје. Ширина и дужина јарка требало би да буду као код рама или нешто веће (1,5 x 4 m).


Потом се на дно јарка ставља слој кукурузовине, сламе, лишћа или сличног материјала (око 10 cm), који служи као изолација, како би се топлота дуже сачувала. На тај слој долази свеже стајско ђубриво или неки други материјал за загревање. Важно је да се свеже стајско ђубриво равномерно растури и сабије. То се може постићи гажењем (дашчице 30 x 25 cm причврсте се на ноге). Од правилног и равномерног сабијања, као и од дебљине слоја и врсте ђубрива зависи дужина загревања топле леје. Дебљина слоја требало би да буде 30-80 cm.



Коначна дебљина простирке нагорелог стајњака зависи од спољашне температуре и од врсте гајеног расада. У току хладне сезоне за топлољубиве биљке (парадајз, плави патлиџан, паприка, краставац, тикве) слој незгорелог стајњака треба да буде 60-70 cm. За време мало топлије сезоне (друга половина марта и прва половина априла) или за поврће које има мање потребе за топлотом (купус, карфиол, келераба, кељ, салата и сл.), ставља се тањи слој незгорелог стајњака (30-50 cm).



Преко незгорелог, сабијеног стајњака поставља се дрвени рам и у њега ставља још 5-8 cm истог ђубрива, попрска кречом и онда леја прекрије застакљеним прозором и асуром.




После 7-10 дана органско ђубриво почиње да ферментира и ослобађа топлоту. Први знаци су замагљивање прозора (кондезација капљица воде са унутрашње стране прозора). Тада је моменат да се стави мешавина супстрата (земља, компост, песак, тресет) у планираном слоју (12-20 cm). Након слагања и сабијања ђубрива ставља се рам.




Новица Миленковић дипл.инг.пољ.