Све док јаче не захлади, шаргарепу, першун, целер, паштрњак, цвеклу, роткву, пострну репу и друго коренасто поврће не треба вадити, оно остаје на гредицама па га вадимо онолико колико нам треба сваке недеље. Тек кад лишће престане да расте, кад пожути или поцрвени те почне венути и одумире, коренасто поврће, за сувог времена, ваља извадити из земље и спремити за зиму. Ипак не ваља ни предуго чекати јер корење презри и распуца се. Како би садржало што мање нитрата, чупајте га или вадите ујутру, па оставите да се просуши на гредици до вечери. Тако ће ситно упијајуће корење отпасти, а нитрати у биљци ће се разградти у нешкодљиве спојеве. Предвече одвојите лишће и одстраните земљу, али корење не перите. За дуже складиштење изаберите само здраво, чисто и неоштећено корење. Оно оштећено одвојите и што пре потрошите у кухињи, замрзните, укиселите, конзервирајте у сланој води или осушите.


Ако коренастог поврћа имате мало, чувајте га у хладном, чистом и проветреном подруму у дрвеним сандуцима, саксијама за цвеће, великој канти или сличној пластичној посуди. Дрвени сандук обложите пластичном фолијом, на дно сипајте слој умерено влажног песка или тресета, па слажите слој по слој поврћа и то тако да се корење не дотиче. Слој песка или тресета између слојева поврћа нека буде дебео најмање 3 cm. Першун и целер слажите укосо, тако да лишће буде окренуто према горе како би се сачувао и део лишћа. Најповољнија температура за дуже чување је 2-5 °C, а песак или тресет мора бити стално умерено влажан; ако је превише влажан, поврће труне, ако је пресув, смежура се и суши. Немате ли хладан подрум, посуду или сандучић закопајте у башту тако да цела посуда буде обложена земљом, прекријте чврстом фолијом, дашчицама или плочом стиропора. Поврх тога ставите суво лишће и гранчице четинара за заштиту од ниских температура.



Већу количину коренастог поврћа ускладиштите у јами у башти. Ископајте јаму дубоку 50-60 cm и широку 1 метар. Са свих је страна обложите густо плетеном жичаном мрежом како би сте спречили ровке и остале глодаре да вам поједу поврће. Сложите корење, поспите га песком па поврх опет ставите жичану мрежу. Прекријте фолијом и даскама, а за време јаке зиме додајте и хрпу сувог лишћа.


Имате ли празно клијалиште, и оно може добро послужити као зимско спремиште за шаргарепу, першун, цвеклу, црни корен, црну роткву, репу, и остало, а можете додати и празилук, радич, ендивију, кељ и друго. Поједину врсту поврћа засебно сложите у сандуке па сандуке сложите у клијалиште тако дубоко да су са свих страна обложени земљом. Прекријте их фолијом, по њој наспите земљу, песак или тресет па поклопите клијалиште прозором. За време топлих зимских дана прозор склоните и клијалиште проветрите, а кад је хладно, нека буде затворено. Кад јаче захлади клијалишни оквир и прозор обложите дебелим плочама од стиропора, даскама или дебелим слојем картона.






Текст преузет са http://staravrtlarica.blogspot.com/