У новембру у повртњаку има још салате, ендивија, празилука, кеља пупчара, броколија, касног карфиола, кинеског зеља, корабице, беле и жуте репе, зимске црне роткве, ротквица, спанаћа, блитве, матовилца, коморача и рена. Ако сте пре мраза поврће које доспева за бербу прекрили фолијом још неко време може остати на гредицама. Пре но што падне снег извадите преосталу цвеклу, шаргарепу, першун, целер и паштрњак па замрзните или спремите у трап, подрум или одговарајуће спремиште за зиму. Вртлари у приморском подручју беру и раштику, зимски купус и кељ. На топлијим местима њихових вртова наћи ће се још и покоји парадајз, паприка, патлиџан, тиквица, краставац и пасуљ махунар.


Пре зиме, за топлих дана без ветра, празне гредице рашчистите, биљне остатке одложите у компостиште, па тло пођубрите органским ђубривима и дубоко прекопајте.


Вишегодишње поврће и зачинско биље, као рабарбару, мајчину душицу, нану, матичњак и жалфију, посебно ако се јако раширило , размножите дељењем и пресадите. Нисте ли досад, испразните клијалиште и дезинфикујте га, а компост још једном прорахлите и проветрите. За загревање клијалишта следеће сезоне набавите и прикупљајте биоенергетски материјал: стајско ђубриво, ђубриво живине, незаражене отпатке из врта, сламу, кукурузовину, комушине, лишће и слично. До пуњења клијалишта у фебруару сав прикупљени материјал, док је још сув, прекријте пластичном фолијом.


Блага клима у приморском подручју омогућује и у новембру сетву шаргарепе, першуна, матовилца, грашка и боба као и садњу белог лука, лука сребрњака, луковица за млади лук, озимог кеља и салате. У копненом подручју у новембру више не можемо сејати на отвореном. Зато у тунеле и пластенике можете посадити луковице за млади лук, расад озимог кеља и зимске салате, бели лук и лук сребрењак те посејати спанаћ и матовилац.


Окопајте украсно жбуње, а руже загрните земљом и прекријте гранама четинара. Осетљиво биље омотајте јутом или обложите сламом учвршћеном прућем. Биљке у саксијама које су током лета биле на балкону и на тераси склоните на зимовање у одговарајућу хладну просторију у кући.


Травњак у новембру ваља још једном покосити и пограбуљати заједно са отпалим лишћем. Уредите и цветне леје: почупајте све осушене надземне делове једногодишњег цвећа и одложите у компостиште, па празне делове цветњака окопајте и припремите за пролећну сетву и садњу. Средине новембра извадите ризоме кане са што више земље, да се преко зиме не осуше. Одложите их у сув и умерено влажан подрум до фебруар



Ако тло није смрзнуто, средином новембра најбоље је време за садњу листопадног дрвећа, жбуња и воћака јер се у то доба саднице ваде из расадника и утрапљују у продајним центрима. Пограбуљајте лишће у воћњаку, покупите све отпале плодове, посоебно оне заражене монилијом и другим болестима. Кад отпадне лишће можете започети резидбу старијих воћака које ваља проредити и подмладити.


Нови баштовани, који оснивају свој први врт, требали би површину на којој ће узгајати поврће, цвеће и воћке риголовати, дакле прорахлити на дубину 2 ашова. Површински слој притом обогатите зрелим стајњаком или компостом, а доњи слој прорахлите. Ако је тло изразито глинасто или песковито, на доњи слој тла положите додатан што дебљи слој ђубрива, натрулг сена или сламе, грубог, незрелог компоста или лишћа, што ће током године задржавати воду, полако се разграђивати и обогатити тло трајним хумусом.


Шта ће од свега овог наведеног у новембру вредни баштовани, стари и нови, успети обавити, то ћемо видети, јер све зависи од времена и нашег здравља.








Текст преузет саhttp://staravrtlarica.blogspot.com/