Протекла зима са надпросечно високим температурама погодовала је презимљавању великог броја земљишних штеточина. Изразито велики број штеточина се појављују на пољима где нису спроведене потребне агротехничке мере којима се смањује њихова популација (обрада тла, плодоред…).


Најзначајније земљишне штеточина које праве штете на повртним и ратарским културама су: ровци, совице подземљуше, ларве гундеља и ливадски комар.


Све те штеточине живе у тлу или на самој површини тла правећи штете на корену, гомољу и луковицама или на кореновом врату биљке. Пособно су опасни кад се појављују у великим популацијама кад у кратком времену могу знатно проредити склоп или потпуно уништити засад.



Совице подземљуше (Agrotis spp.)

Гусенице ноћног лептира из породице совица (Noctuidae) се преко дана задржавају у површинском слоју тла, а ноћу излазе и хране се оштећујући биљке уз саму површину тла. Прегризају врат корена и стабљику и хране се приземним лишћем. Тела гусеница су гола, сјајна, дугачка 3-5 cm, зелене су, смеђе или смеђе с тамном главом. Код додира се одмах спирално умотају. Познате врсте су усевна совица ( Agrotis segetum), пролећна совица (Euxoa temera) и совица ипсилон (Agrotis ipsilon).



Грчице (Melolontha melolontha)

Грчице - ларве гундеља живе у тлу (2-3 године) где праве штете оштећујући корење различитих биљака, а посебно велике штете праве на поврћу, крумпиру и јагодама.









Ровац (Gryllotalpa gryllotalpa)

Ровац је полифагна штеточина, крупног тела 4-5 cm, жуто смеђе боје с јаки ногама којима копа плитке ходнике испод површине тла и притом оштећује и уништава корење биљака. Ларве су сличне одраслом облику. Осетљив је на ниске температуре па се зато већ у септембру (зависно од температуре) повлачи на презимљавање. Презими као одрасла ларва на топлијим местима, најчешће у стајњаку, компосту или дубље у земљи (60-100 cm). Одрасли облик током јуна и јула излази на површину тла. Након оплодње, женке одлажу 300-600 јаја у тло на дубину око 40 cm. Након три недеље изласком из јаја младе ларве почињу копати ходнике хранећи се и оштећујући корење биљака.



Ливадски комар (Tipula paludosa)

Комари се ређе појављују (од средине августа) и углавном нападају повртне културе.







До недавно, земљишне штеточине су се сузбијале углавном земљишним инсектицидима чија је примена често ограничена, а у еколошком узгоју је забрањена. Као алтернатива земљишним инсектицидима за контролу и сузбијање земљишних штеточина на пољопривредним културама врло успешно се користе ентомопатогене нематоде Steinernema carpocapsa и Heterohabditis bacteriophora.


Ентомопатогене нематоде - EPN су микроскопски једноставни организми који активно паразитирају на штеточини улазећи у телесну шупљину кроз природне отворе: уста, трахеје или анус. Након паразитације , ларве нематода се у домаћину размножавају и затим из њега агресивно излазе а домаћин затим угине.



EPN ( Steinernema carpocapsa) примењује се за сузбијање: ровца ( Gryllotalpa gryllotalpa), усевних совица ( Agrotis segetum), пролећних совица ( Euxoa temera), совице ипсилон (Agrotis ipsilon) и ливадског комара ( Tipula paludosa)



Оптимална примена: против ровца од априла до јула, совице од јуна до августа те ливадског комара од средине септембра до средине октобра. Третира се једноставно – заливањем отопином нематода. Повољна температура тла је 12-28 °C. Код већих температура тла слаби деловање нематода. EPN ( Steinernema carpocapsa) одлично делује против одраслог ровца, искључујући младе ларве. Совице и ливадског комара EPN ( Steinernema carpocapsa) сузбија врло добро – ларве и гусенице умиру за 4 дана.



Грчице - ларве гундеља се сузбијају EPN ( Heterorhabditis bacteriophora), а примењује се од средине јуна до краја септембра. EPN ( Heterorhabditis bacteriophora), делује искључиво на ларве гундеља. Ефикасност сузбијања је већа од 80%.

Ентомопатогене нематоде на жалост не делују на жичњаке, зато је у еколошком узгоју изузетно важан правилан плодоред.


Примена ентомопатогених нематода је врло једноставна, врши се стандардним уређајима који се користе и за апликацију хемијских препарата, као и уређајима за наводњавање, или заливањем. С обзиром да су нематоде дужине до 0,7 mm потребно је уклонити све заслоне (мрежице) испред млазница, а на атомизерима извадити филтере. Максимални дозвољени притисак код третирања је 5 бара.

Нематоде третирамо кад је облачно или у сумрак јер их ултраљубичасто зрачење оштећује.


Бројним истраживањима у свету доказано је да ентомопатогене нематоде имају следеће предности у односу на хемијске препарате:

- Делују брзо и успешно кроз дуже раздобље ( размножавањем се саме обнављају)

- Имају висок потенцијал размножавања

- Имају широку листу домаћина

- Нису штетне за друге живе организме нити за околину

- Нема опасности од резидуа

- Једноставно се примењују

- Није потребно време чекања од примене до сетве или садње

- Компатибилне су с многим хемијским препаратима



Због свих наведених предности као и због ограничавања употребе пестицида, а посебно у интегралној и еколошкој производњи долази до све веће употребе ентомопатогених нематода или ентомоинсектицида у сузбијању штетних инсеката. EPN–ентомопатогене нематоде безопасне су за људе , животиње и биљке.









Осим горе наведених нематода, постоје и ентомопатогене нематоде за биолошко сузбијање других штетних инсеката на пољопривредним културама:

– за сузбијање ларви мале црне мушице (Bradysia spp., lycoriella spp.)код производње шампињона

– за сузбијање калифорнијског трипса (Frankliniella occidentalis)

– за сузбијање ларве мале црне мушице код производње поврћа и цвећа

– за сузбијање ларви јабучног савијача ( Cydia pomonella)

– за сузбијање ларви пипа






Текст преузет саhttps://www.proeco.hr/