Одређени интензитет и квалитет светлости као и одређена дужина дана су неопходни за све повртарске биљке. Највише светлости потребно је биљкама пореклом из топлих, јужних региона, као што су парадајз, паприка, краставац, лубеница, диња (минималан интензитет светлости је око 5.000-6.000 лукса). Ове врсте не подносе засењивање, а у заштићеном простору могу успешно да се гаје само у периоду с доста светлости. Биљке којима треба мање светлости (3.000-5.000 лукса) боље подносе засењивање и густ склоп. Млади црни и бели лук, могу се успешно гајити као међукултура (500-1.000 лукса).


За биљку је најзначајнији видљиви део спектра тзв. фотосинтетска активна радијација (FAR), при којој се нормално одвија фотосинтеза као основни животни процес у биљци. Однос биљке према дужини дана одређује могућност гајења поврћа на различитим географским ширинама, односно у одређеном периоду године Биљке користе светлост у зависности од величине и облика вегетационог простора, правца садње и броја биљака по јединици површине. За здружену и ранију бербу бољи је гушћи склоп (број биљака зависи од висине и положаја листова), али су јестиви биљни органи (корен, луковица, плод) тада ситнији.


Биљке сејане или сађене у редове чији је правац север-југ имају уједначенију осветљеност у току целог дана и дају већи принос, из истих разлога најбољи је квадратни облик вегетационог простора, али он је нерационалан за негу усева. Зато је правоугаони облик најчешћи облик вегетационог простора.


Већини повртарских врста које се узгајају у заштићеној башти за раст и развој треба доста светлости. При недостатку светлости, посебно код хелиофилних врста, биљке касније цветају и образују плодове. Природни извор светлости је сунце. Уколико је сунце више над хоризонтом, већи је и проценат директне светлости, али то у многоме зависи од чистоће ваздуха (чистији ваздух, више директне светлости), надморске висине и географске ширине. За оптималну осветљеност пластеника неопходно је да максимална количина сунчевих зрака пада под углом од 90°. Због тога је најоптималнији полукружи облик крова. Дуги сунчеви зраци који падају у пластеник расејавају се и рефлектују ван објекта.




За фотосинтезу најзначајнији део сунчевог спектра су зраци таласне дужине од 360-760 um, и они чине око 50% сунчеве инсолације. На интензитет осветљења посебно су осетљиве хелиофилне биљке – парадајз и паприка, којима је за оптималне услове раста и развоја неопходан интензитет осветљења од 20.000-30.000 лукса. У току зимских месеци најчешће се гаје врсте мање осетљиве на јачину осветљења: салата, црни лук, краставац, или се врши допунско осветљавање расада хелиофилних врста.


Електрификација пластеника и тунела има велике предности када је реч о регулисању осветљености. То омогућује дужи рад у објекту, даје могућност допунског осветљавања. Инсталирање електричног система треба да обави стручњак, јер ће не само најбоље решити систем осветљења, већ ће спровести и све мере заштите. Заштита од могућих струјних удара је битна јер се у објектима ради уз повећану влажност.





Славица Коџопељић дипл.инг ратарства