Многим произвођачима кромпира у Западној Србији 2014 ће остати у непријатном сећању јер је скоро читава производна сезона обиловала тешкоћама. Веома повољне временске прилике омогућиле су изузетно рану садњу у равничарским подручјима, али су честе и обилне кише од друге половине априла па све до почетка августа нанеле велике штете на многим њивама. На неким њивама је од априла до септембра било 600-800 литара кише, што је чак и у случају подривања земљишта допринело великом сабијању земљишта и честим забаривањима усева.


Наведени услови су погодовали развоју Erwinie, најагресивније бактеријске болести на њивама широм Европе. Вода се готово редовно задржавала у проходима трактора током заштите усева, тако да је у овим деловма њива било шанси за појаву пламењаче и труљење кртола.


Нарушени водно-ваздушни режим у земљишту онемогућавао је правилно наливање кртола, а хранива су брзо испирана, тако да ће на већини њива приноси бити знатно мањи од очекиваних. Посебан проблем у производњи је био у подручјима захваћеним мајским поплавама, када су читаве њиве било по неколико дана под водом, тако да су ти усеву углавном угинули, односно кромпир је сатрулио. Неке њиве кроз које је прошла бујица су у наредних 2-3 недеље биле нападнуте пламењачом, тако да ни произвођачи који су предузели све потребне мере нису успели да доведу производњу до краја.


Посебно су страдали усеви у долини Западне Мораве где се традиционално производи квалитетан летњи кромпир и он би се у значајним количинама извезао у Русију. Многи произвођачи у брдском и брдско-планинском подручју су такође имали проблем са превлаженим земљиштем, закаснелом садњом, и прераним нападом пламењаче. Дешавало се да пламењача нападне биљке које су одрасле свега 10-15cm. Многи произвођачи у овим подручјима неће имати крупног кромпира на комерцијалним површинама али ни у баштама.



У другој половини јуна месеца велики проблем на многим њивама направила је Alternaria, која је веома агресивна последњих неколико година јер доводи до прераног губљења зелене масе, односно до убрзаног старења кромпира. Посебно су страдале њиве у Војводини које су биле под сортама Bellarosa, Desiree и Кондор, али су и друге сорте претрпеле озбиљна оштећења лисне масе.
Свакако да су усеви са квалитетним семеном и добром превентивном заштитом знатно боље прошли.


У просечним годинама би смо сада били у пуном јеку вађења кромпира, али је сезона интензивног сакупљања одложена до даљњег. Честе кише и краткотрајни периоди лепог времена у великој мери отежавају радове на њивама, а остварени род на крају вегетационе сезоне се из дана у дан смањује. Жичњаци и глодари се сладе, а гљивичне и бактеријске болести сваког дана узимају значајни део рода на многим њивама. Појава трулежи је логична полседица наставка неповољног деловања превлажности земљишта и агресивног наставка напада патегена који су били присутни у претходном периоду. На многим парцелама где је пламењача значајно оштетила или унистила надземну масу дошло је и до инфекције кртола. Увећане лентицеле током вегетационе сезоне биле су одлично место за напад Erwinie. Почеци развоја трулежи на блатњавим кртолама се тешко уочавају у моменту сакупљања на њиви, тако да се болесне кртоле јасно виде 2-3 недеље после складиштења, уз ширење непријатног мириса.


Све у свему, имали смо доста комплексну аграрну годину, па ћемо за последицу имати значајан дефицит меркантилног и семенског кромпира. Ни чување кромпира неће бити без значајних губитака, а произвођачи треба јако да пазе шта ће садити наредне године, и да током наклијавања редовно избацују натруле кртоле. Актуелне цене не омогућавају покривање трошкова производње код многих произвођача, тако да је логична последица даље смањење укупног броја произвођача кромпира, у првом реду на подручју Западне Србије. У исто време појављују се нови велики произвођачи у Војводини, пре свега на подручју Бачке. Док се домаћа производња не подигне на виши ниво, можемо очекивати више-мање редован увоз јеловног кромпира, делом због недостатка количине али и визуелног квалитета по захтевима супермаркета. Тренутна ситуација на западноевропском тржишту погодује веома раном увозу јеловног кромпира, што за последицу има јак психолошки утицај код домаћих произвођача и прометника.



Ненад Нешовић