Често мање едуковани пољопривредни произвођачи постављају питања: "Шта урадити са глистама у башти и како их се решити"?


Глисте су у башти изузетно корисне и познате су још из доба старог Египта. Управо су Египћани приписивали глистама изузетну плодност долине Нила па су их због тога посебно и ценили. Већ тада је Египћанима било познато како су управо глисте та жива бића, која претварају органску материју у ђубриво и хумус. Тек у задњих стотињак година стручњаци су, проучавајући глисте, схватили њихову вредност у одржавању квалитета тла у врту. Највећи ефекат глисте постижу код тешких тла, којима обезбеђују готово 50% зазора кроз поре тла. Нажалост, још и данас постоје они који нису свесни вредности глиста у тлу, премда се то врло брзо едукацијом мења.


У свету се глисте користе за што бржу разградњу органског материјала, како би се што пре добило квалитетно ђубриво и хумус за коришћење. Глисте заправо прерађују сав разградљив отпад, осим стакла, пластике, гуме, метала и још неких непробављивих материје.


У светској производњи, где постоји на хиљаде фарми глиста, посебно су се показале вредне "калифорнијске глисте" у модерној производњи хумуса за повртарство и цвећарство, као и за употребу у неки другим пољопривредним производњама. Таквим се начином заправо доказује како сав отпад није смеће, већ да се сав органски отпад може квалитетно збринути и искористити, чиме се оплемењује тло и штити околина од загађења.



Ако имате сопствени врт и сами можете направити мало компостиште за прераду органског отпада, чиме се штеди на куповини хумуса за сопствени повртњак или цвећњак. На тржишту постоје готове посуде - компостишта за производњу хумуса, који се могу сместити у забаченијем и сеновитијем делу врта.




Тако природно добијено ђубриво или компост омогућава бржи раст биљака, а уз то се плодови обогаћују шећером и учвршћује се биљка, па чак убрзава и природни начин дозревања плодова. Код неких биљних врста спречава се чак и појава хлорозе.


За разлику од баштенских глиста, које се спорије размножавају, калифорнијске глисте се размножавају веома великом брзином па тако, од 1000 глиста током године се може добити чак до пола милиона нових глиста.


Дакле, за оне који још не знају, потребно је знати да глисте у врту нису никакви паразити нити штеточине биљним врстама које у њему расту. Не само да саме производе ђубриво и хумус, већ стварајући ходнике у тлу па тако долази више ваздуха у тло, што омогућава бржу разградњу органских остатака у тлу, које глисте не стигну разградити.


Већи број глиста у тлу омогућиће квалитетније тло, посебно у повртарској производњи.





Жељко Перан, маг.агр