У дизајну пермакултуре сваки елемент врши многе функције – минимум три. Вршењем три или више функција доприноси се стварању стабилне и разноврсне производње хране, јер сви елементи су међусобно повезани чинећи да енергија циркулише кроз систем, уместо да буде протраћена; односно, производња хране може бити везана за сточарство, ђубрење, корисне структуре итд.


Разноврсни екосистем производње хране супротан је монокултури која има само један природ и мало или никако не користи околном екосистему. Често може бити штетан по околни екосистем (тј. годишње орање слаби површински слој земљишта, прскање пестицидима смањује популацију инсеката, млаћење живице или, још горе, уклањање живице смањује биодиверзитет). Због тога вршење неколиких функција доприноси разноликости приноса, обиљу средстава, вишеструким могућностима и, захваљујући протицању енергије кроз систем, повећаној ефикасности.



Три примера

Узмимо једноставну, али невероватно мултифункционалну биљку гавез. Гавез засађен у башти може:

- бити сечен као саставни део компоста;
- у течном облику, може служити за заливање воћки, меког воћа и поврћа јер захваљујући високој концентрацији калијум карбоната стимулише цветање и рађање плодова;
- корисна је храна за пчеле и пилиће;
- ствара заклон за нежне биљке;
- може се поставити као граничник како коров, као што је пиревина, не би запосео башту (док год је дозвољено да се прво постави граничник – заштитити стељом, ископати рупу и засадити);
- привлачи потребне елементе и хранљиве материје из земље;
- акумулира калијум карбонат који се ослобађа приликом сечења и затим се користи за површински слој или стељу;
- може се користити у уштипцима;
- јака је лековита трава коришћена за плућне тегобе, помаже при зарастању поломљених костију (у народу је позната као црни корен или сватовци), може се стављати као облога за гнојне ране или бити саставни део масти за запаљења, болове и модрице.


У монокултури, пилићи се гаје једино због јаја. Пите с месом су додатни производ, који нема везе са основном функцијом. У дизајну пермакултуре племенито пиле има многе функције: јаја, месо, ђубриво, перје, грејање стакленика, уклања наслаге биљака са трактора, уништава штеточине, рециклира остатке хране из кухиње, добро је за учење деце, чак и за склапање пријатељства (пиле може да буде пермакултурни „кућни љубимац“). Мултифункционални приступ гајења пилића има многе предности: хуманије је – птице су срећније и здравије – сви остаци се претварају у сировине и, уједно, пилићи обављају неке од баштенских задатака као што су уклањање траве и штеточина.



Жива ограда има многе фукције. Живе ограде које се састоје из више врста биљака обезбеђују приватност башти, а служе и као ветробран за воћке. Живице су углавном домаћег порекла и на тај начин одржавају разноликост птица и инсеката. Дрвеће је узгајано од локалног семена у Хемпширу (Hempshire) и чини банку гена за дизајн баште. Живица може бити заклон за пилиће и патке док им бобице на нижим нивоима и инсекти обезбеђују храну; бобице које расту при врху су уједно храна за људе. Остаци од обрезивања могу да послуже за стељу, потпалу и ивер. Неке врсте живице постале су дрвеће које штити од ветра, служи као огрев или храна.


Наша живица је засађена заједно са корисним стаблима и шибљем као што су Elaeagnus x ebbingei, Rosa rugosa, трешња (Prunus myrobalan) или годшилска зова (зова која има крупне бобице, оригинално је узгаја „Deacon’s Nursery“ у Годшилу (Godshill) на Острву Вајт). Дозвољено јој је да сазри док се друге биљке, које их штите, уклањају. Живица такође обезбеђује храну пчелама и инсектима на почетку године. Крушина нас у пролеће посебно обрадује јер њени ситни бели цветови формирају невероватно фине жбуниће, најављујући промену годишњих доба и подижући расположење како сирота стара калина никад не би успела!


Ова три примера указују на то да један елемент може имати многе функције, посебно ако је повезан са другим елементом. Овај приступ има многе погодности и представља кретиван начин за максимизацију приноса који би иначе могао да пропадне.




Мадy Харланд



превод Јеленa Бацановић
Текст преузет са http://permakulturasrbija.org/