Ротација усева представља суштину органског фарминга и помаже систему органске производње у заштити животне средине. Ротација (смена) усева представља редовну замену једног типа усева другим на истом производном простору. Органски фармери саде алтернативне групе усева као што су кртоласте биљке, житарице, купсњаче и легунимозе, са намером чувања постојеће плодности земљишта и њеног повећавања.


Такође, на овај начин се превентивно делује против штеточина и болести. Неке биљке, као што је детелина, додају хранива у земљиште - док пшеница и кромпир користе хранива. Ротација често подразумева и период "одмарања" поједних парцела за једну сезону или дуже, тада се на таквим парцелама сеје трава или биљке које дају "зеленишно ђубриво" као што је детелина, која се заорава у земљиште како би се истом побољшала плодност.


Често се ротација усева сматра превазиђеном и застарелом методом, али без обзира на површне утиске она је много ефективнији и софистциранији систем него ослањање на хемијска средства. Употреба хемијских средстава за побољшање плодности земљишта често усевима пружа три основна елемента: азот, фосфор и калијум, неопходна за њихов раст, при том не пружајући им сва хранива неопходна за њихов раст.


Осим што спречава осиромашење хранива из земљишта, односно њихово исцрпљивање изношењем усева, ротација усева има превентивно дејство на штеточине и болести, што помаже фармерима да избегну употребу пестицида. Када се сади исти усев на једном пољу из године у годину (познато као монокултура), повећава се број штеточина и болести које нападају усеве, против чега се фармери у не-органској производњи боре пестицидима.


Насупрот томе у систему органске производње проблем болести и штеточина се решава алтернативним усевима, који се смењују сваке године, тако да они усеви који су осетљиви на болести и напад штеточина бивају замењени и на тај начин се делује против акумулације штеточина на истој локацији, а самим тим не долази до повећавања њиховог броја у земљишту. Поједностављено објашњење би гласило: на парцели 1 у првој години засејан је грашак који је остељив на штеточину грашков жижак, уколико се наредне године на парцели 1 засади кртоласти усев, као што је кромпир који је резистентан на штеточине грашка, избећи ће се нагомилавање грашковог жижка у земљишту и на тај начин умањити последице штеточина и избећи употреба пестицида.



Ротација усева има доста важних функција:

Помаже у контроли болести и штеточина
Помаже у одржавању земљишне плодности
Помаже у одржавању структуре земљишта и органске материје у њему
Обезбеђује доступност довољних количина доступних хранива различитим усевима у свакој производној години



Свеукупни резултат ове технике је да органска прозиводња или органски фарминг редукује загађење животне средине и гасове стаклене баште изазване производњом хране. На послетку, може се закључити да органски фарминг фокусиран на одржавање здравља земљишта је боља солуција него систем интезивне производње.




MSc Ивана Трифковић



Текст преузет са http://agroeko.net/