Боб је изворно афро-азијског порекла. Цветови су хермафродитски, биљка је самооплодна. У природи се више не налази у дивљој форми, познате су само гајене врсте, а све се више настоји ову културу вратити на поља. Узгаја се због плода (зрна, пасуља) који је врло цењен у многим светским кухињама. Веже азот па се понекад узгаја и као биљка за зеленo ђубрење . Једна је од најстаријих култивисаних биљака, на Медитерану се користи у исхрани више од 8.000 година.


Боб има разноврсну примену у кулинарству . Углавном се користе семенке (зрно, пасуљ) за припрему варива, супа, прилога, салата и пиреа. Младо лишће може се користити сирово или се припрема попут спанаћа. Махуне боба могу се припремати као вариво, али док су врло младе, касније зрењем брзо постају влакнасте и добијају длачице које стварају непријатан осећај при конзумирању. Зреле семенке могу се испржити и посолити попут кикирикија те послужити као грицкалице.


Зависно о сорти и о томе одвајате ли кожицу, од килограма боба у махунама добије се 250-500 грама зрна. Ако припремате потпуно млади боб, тада му није потребно одстранити опну зрна. Старењем кожица постаје тврђа и горча па ју је пре припреме потребно одстранити.



Како обезбедити узастопне бербе боба?

Боб је врло незахтевна и отпорна биљка. Успева на већини земљишта, подноси и тешко глиновито тло. Одрасле биљке добро подносе сушнијим периоде и ветар . Преферира сунчани положај, али успева и у лаганој полусенци. Семе клија 5-14, али клијање се може продужити и до 20 дана. Сејање обављамо крајем зиме и у рано пролеће, у фебруару и марту, чим то временски услови допусте. Будући да је боб отпоран на хладноћу и може презимити за блаже зиме, поједине сорте могуће је посадити и у јесен, тако да у пролеће имамо ранију вегетацију.


Тиме се значајно смањује напад црне ваши која је у пролеће највећи проблем при узгоју боба. Цвета од априла до августа, дозрева јуни-септембар. Поновљеном садњом појединих сорти, сваке три недеље до половине лета, до јесени можемо обезбедити узастопне бербе младог плода. При томе треба обратити пажњу на чињеницу да боб не подноси добро јаке врућине па га за летњи узгој треба посадити на заклоњеном делу врта.



Различити захтеви за простором

Приликом полагања семена најбоље је држати се упутства произвођача, поједине врсте имају различите захтеве за простором . Уопштено је правило за високе сорте да се семе полаже на око 5 cm дубине, на размак од 20-так центиметара с међуредним размаком 20-25 cm. Сeје се у двореду (двоструке редове), размак између појединачних двореда не би смео бити мањи од 50 cm (препоручиво 50-60 cm).


Већина сорти боба због висине и тежине склона је полегању од ветра па им је потребан ослонац. Наједноставније га је учврстити тако да се у четири угла двореда у ком је посађен забију колци и напне четвороугао од канапа или жице на 1-3 нивоа. Уколико се сади у једном реду, довољан је по један потпорањ са сваке стране реда. Боб не подноси сушу, за време сушних периода и врућег времена потребно га је редовно и обилно заливати . Корисно га је и малчирати.


Кад биљка достигне висину од око једног метра, откините му врхове. Најјачи напад ваши је управо на младим избојцима и тако ћете га делимично ублажити. У току раста одстрањујте избојке који расту из стабљике непосредно изнад нивоа тла. Боб је најбоље брати док је зрно још младо, чим се обриси зрна виде кроз махуну.


Оно по чему је боб добро познат свакоме ко га је узгајао су црне ваши које га врло радо и у великом броју нападају. Зато је с бобом добро заједно садити чубар - чије присуство смањује напад ваши. Уколико желите штитити боб од ваши, имајте на уму да се боб сади врло рано, а чубар се на отвореном сеје у априлу и врло дуго клија. Ако не садите боб на великим површинама, препоручљиво је раније узгојити саднице чубра како би сте их већ стасале, одмах по престанку опасности од касних мразева, пресадили уз боб.


У мешовитој култури добро се слаже с шаргарепом, карфиолом, репом, краставцима, зељем, целером, кукурузом и кромпиром. Не слаже се с луком и белим луком који му инхибирају раст. Боб веже азот, а корен рахли земљу . Старе биљке треба одрезати изнад нивоа тла, а корен оставити у земљи. Приликом избора сорте требало би обратити пажњу на намену и врсту узгоја, поједине сорте погодније су за замрзавање, неке имају нижи раст или су пак отпорније на ниске или високе температуре. С обзиром да је боб прва махунарка која се сеје у години те врло брзо расте, плодове можете убирати већ 120-150 дана након сетве.



Зрно боба доноси срећу

Цветови су беле боје са црним шарама, а након цветања развијају се меснате дебеле махуне које расту постепено. Кад нарасту до коначне величине, дужине су око 30 cm и у себи могу имати 4-8 великих зрна. Како зри, махуне су испрва мекане, унутар махуне је сунђерасто бело ткиво у ком зрију семенке те постају тврђе, а семенке мењају боју из зелене у бело-зеленкасту боју. Семена су изразито велика, а беру се док су још зелене, по искуству ћете научити кад је то, углавном кад су махуне чврсте и зрна велика. Ако се бере већ презрели - тад је спољна опна зрна чврста, жилава, па није тако укусан. Осим зрна боба, и лишће боба је јестиво . Младо лишће може да се једе и сирово и кувано, припремљено као и спанаћ.


Од болести, боб могу напасти гљивичне болести као што су рђа ( Uromices viciae-FABA ) и пегавост лишћа ( Botritis FABA ). А оно по чему сви познају боб јесте - најезда црних ваши. Ово је једна од најпривлачнијих биљака за те наметнике и јако га често нападају. Групишу се на младим деловима биљке, младим пупољцима и младим махунама и исисавају сокове из биљке и тако је целу могу уништити.
Незаобилазно, одмах су ту и мрави који узгајају црне ваши јер добијају медену росу коју ваши луче након што се добро наједу биљних сокова, па мрави марљиво распоређују ваши по свим "погодним местима" на бобу и штите ваши од њихових природних непријатеља - бубамара.


Од стабљике биљке могу се добити влакна, а спаљене стабљике садрже доста калијума и могу послужити за израду сапуна. Уврежено је народно веровање да зрно боба доноси срећу , онај ко увек носи са собом зрно боба никада неће остати без основних животних потрепштина.







Текст преузет са https://www.agroklub.com/