У лејама су остала, после августа, шаргарепа, цвекла, ротквица, ротква, купус; у стакленицима још висе краставци и парадајз, могуће и паприке. Купус остаје на земљи можда и до октобра. А све остало скидамо овог месеца. Најбоље је за овај посао да се гледа да буде суво време, тада ће коренасти плодови бити суви и чисти. Њих не требамо дуго држати на сунцу, боље је одмах их сместити у хладну јаму за поврће (трап), претходно одрезавши лишће и сложивши га на компостну гомилу (пласт).


Ако је време кишовито, онда коренасте плодове морамо опрати под млазом воде, претходно их прострвши на бетонску или камениту подлогу или на траву гредица. Просушите их неколико сати на ваздуху, а затим сместите у трап. Шаргарепа, ротквица и ротква се добро чувају у врећама од шећера или брашна, цвекла поврх конзумног кромпира. Добро је да је у јами (трапу), температура не нижа од +1 и не виша од 5 степени.


На дан скидања приноса са леја треба их насути компостом, полити раствором ЕМ-препарата и прориљати Фокиновим плоскорезом.


Средином месеца формирамо леје за садњу белог лука. У реду се ченови саде на међусобној раздаљини 7,5 – 8 см. Садимо их на дубину слободног упада длана у земљу, којом држимо чен лука. Чен има на пресеку облик капи воде, једна његова страна има ивицу. Пожељно је да приликом садње окренете ивицу или на север или на југ. Лишће белог лука се простире у једној равни, слично лепези. При оваквој орјентацији чена приликом садње, ова лепеза такође ће се орјентисати од севера према југу, што му обезбеђује максимум сунчеве светлости, максимална доступност атмосферске хране и максималан принос. Поспите посађене ченове грабуљицама земљом са леја, унесите између редова компост – 1 ведро на 2 m дужине уске леје. Не убацујте компост у земљу, равномерно га раширите и оставите по површини.



Ни водом, ни раствором ЕМ-препарата посађени бели лук не заливајте. Корисно је у циљу дезинфекције пре садње замочити ченове 30 минута у раствор бакарне галице (1 супена кашика галице на 1 ведро воде). За расад треба изабрати најкрупније ченове, из највећих луковица, одвојити их на дан садње. Ченове са повређеном љуском не садите, они ће у земљи иструнути. Добро је да се посади озими бели лук између жбунова викторија (врста јагода). Фитонциди белог лука штите корење викторије од нематода, а лишће од лисних ваши и мушица.


У септембру почињемо да слажемо „јесењу“ компостну гомилу (пласт), не само лишћем од поврћа, већ и лишћем воћака које у овом месецу почиње да опада, као и лишћем јагодичастог воћа, једногодишњег и вишегодишњег цвећа, покошеног на гредицама и дуж ограда, травом. Не заборављамо да слажемо такође и коприву, нану , камилицу, маслачак, валериану, селен (Lat.levisticum officinale, вишегодишња зачинска и лековита биљка, са вегетацијом од априла до октобра) и друге ароматичне и лековите траве. Јесењу гомилу формирамо посебно брижљиво, јер долазе мразеви и компост у њему треба бити спреман за рано пролеће, уносимо га на лејице 1,5 – 2 недеље пре сетве (садње). Корисно је третирати у овом месецу компостом и „Бајкалом“ површину око стабла воћака - 1 ведро компоста и 5 литара раствора на 1 кв. метар.


У стакленицима не чупајте струкове парадајза и краставаца из земље. Посеците лишће на висини тла српом и иситните изнад компостног пласта. А на леје у стакленицима унесите компост, протресите их плоскорезом (малом мотичицом), претходно подрезавши струкове парадајза и краставаца и полијте раствором ЕМпрепарата. Притом узмите 2 -3 супене кашике препарата на ведро воде. У пролеће неће бити остатака корења парадајза и краставаца, оно ће се претворити у хумус. Попуните леје хумусом. Сетите се, раније смо говорили о томе, да у биљном свету постоји равнотежа – сав надземни део једнак је подземном. Па ће се од овог дела и попунити леје у стакленицима хумусом. Почетком септембра, ако желите, можете посејати у лејице стакленика ротквицу и салату лишћару.



Јован Дробњак