Потпун успех у гајењу поврћа зависи од правовремене бербе. С обзиром на начин коришћења поврће се бере у најпогоднијој зрелости. Берба може бити у технолошкој, транспортној и физиолошкој ботаничкој зрелости. Кашњење са бербoм значи заустављање даљег раста биљке, смањење приноса и квалита. То је посебно изражено код врста које имају постепено зрење (краставац, паприка, парадајз) плодова на биљци. Берба може бити једнократна и вишекратна. Већина врста доноси плодове, или формира главице постепено. Због тога берба у више наврата омогућује дуже коришћење поврћа и осигурава квалитет и већи принос. Једнократно се бере или вади само поједино поврће (пасуљ, црни лук, кромпир).


После брања поврће треба брзо расхладити (ставити у сенку, надстрешницу, подрум) опрати хладном водом. Сортирањем се одбацују неупотребљиве биљке, поврће се чисти и користи у домаћинству или пласира на тржиште. Може да се чува само здраво, неоштећено и зрело поврће. Дужина чувања зависи од врсте (боље се чува црни лук, него парадајз), сорте (боље се чувају љуте сорте црног лука од слатких), начина производње (водњикави плодови се лошије чувају) и од услова чувања, пре свега, температуре, влажности ваздуха и присуства кисеоника.



У просеку најдуже се поврће чува на температури од 0 до 4°С и влажности ваздуха од 85 до 90 одсто. Шаргарепа се чува најдуже шест месеци, купус и црни лук пет месеци, целер 3-5 месеци, карфиол 30-40 дана, паприка 40 дана, краставац 4-5 недеља, зрела диња четири недеље, салата, боранија и полузрео парадајз 3-4 недеље, лубеница 1-3 недеље, грашак и недозрела диња две недеље, зрео парадајз 10 дана.


После бербе у поврћу се настављају животни процеси, иако слабијег интензитета. Оно дише и при томе ослобађа топлоту и угљендиоксид, из њега испарава вода, што доводи до губитка у тежини и смањења квалитета. Неко поврће има способност дорастања (карфиол), односно дозревања (парадајз, диња). Сви ови процеси су израженији ако је већа температура или поврће није довољно зрело. Због тога се сви начини чувања, од оних у домаћинству до чувања у најсавременијим спремиштима и хладњачама, ослањају на регулисање услова за чување.


Поврће може да се чува у подруму, остави, трапу или у специјалном спремишту, што је најсигyрнији и најбољи начин. Без обзира на то где се чува поврће треба заштитити од измрзавања, а у просторији и слоју поврћа омогућити стално струјање ваздуха. Црни и бели лук најбоље се чувају уплетени у венце или у нец врећама, а треба их слагати тако да између њих, а то значи и унутар њих, струји ваздух.





Рашић Сузана, дипл.инж.