Кад се дигне јутарња магла још можемо уживати у нашим гредицама у башти. Ако у септембру нисмо стигли посадити бели и црни лук, још није касно да то учинимо у октобру. Расад кеља "Advent boner" може презимити на отвореном и на пролеће донети главице. Исто тако се још пресађује празилук и зимска салата.


Берба поврћа је награда за уложени труд и добра берба представља највеће весеље вртлару који с љубављу и пажњом негује своје биљке од сетве и садње до бербе. Време бербе је различито код разних врста поврћа. Октобар је време за завршетак бербе и спремање поврћа за зиму.


Највише нам је остало коренастог поврћа, па ћемо сада повадити шаргарепу и цвеклу које смо сејали током маја и јуна, те першун и пашканат, које смо сејали раније у пролеће. Повадићемо и укиселити даикон (јапанска дуга бела ротква, чистач организма од холестерола, помаже варење масноћа ...), белу и жуту репу које смо сејали пострне (после жетве).


Ако смо се током вегетације придржавали сетвеног календара било би добро да и бербу обавимо у дане погодне за одговарајући део биљке (корен, плод, лист или цвет.), јер ће се поврће боље одржати ускладиштено. Исто тако је важно и доба дана за поједине врсте. Ако је по календару повољан дан за лиснато поврће, а ми на пр. беремо салату тада није свеједно да ли ћемо је убрати ујутро или поподне. Лиснато поврће треба брати у раним јутарњим сатима, док је још влажно од росе, јер ће тако убрано најдуже остати свеже.



У дане повољне за корен вадимо из земље коренасто поврће али у послеподневним и предвечерњим сатима. У то време енергија у природи се спушта и одлази у земљу, па су тада убрани подземни делови биљака најквалитетнији и најбоље се чувају у складишту.
Ове препоруке нису толико значајне, ако беремо поврће за дневне потребе. Тада је набоље убрати поврће непосредно пре припремања. Али кад у јесен беремо поврће за зимску потрошњу, тада је важно водити рачуна о наведеним препорукама.


Многе врсте лиснатог поврћа могу презимити у башти, па их чак можемо брати испод снега, ако снежни покривач није предебео. Ово се посебно односи на кељ пупчар, неке врсте кеља, раштику, зимску салату, матовилац и празилук. Још је боље ако их током зиме покријемо лаганим копренама које штите од смрзавања или направимо тунеле од прућа и пластике. "Зреле" главице кеља и зеља треба извадити са кореном и спремити у оставу или подрум јер су много осетљивије на ниске температуре од незрелих меканих главица, које могу презимити на отвореном, осим код изузетно ниских температура (више узастопних дана испод минус 12 степени C без снежног покривача).


Већина баштована воли у јесен направити "велико спремање" у башти, очистити све остатке, почупати корење кеља, зеља. броколија и дубоко окопати гредице. У Биоврту то се не препоручује. Ако имамо тешку иловачу у врту само тада је добро оставити тло окопано и непокривено да добро измрзло током зиме. На свим осталим врстама тла, боље је оставити земљу прекривену остацима и у пролеће очистити гредице и пребоцкати вилама. Ако имамо довољно сена или сламе можемо и са њима покрити гредице да боље сачувамо живот у тлу.


Неке врсте коренастог поврћа могу презимити у башти (першун, пашканат), али их тада остављамо "на милост и немилост" мишевима и волухарицама. Зато је боље све коренасто поврће повадити у јесен пре смрзавања земље и све здраво и неоштећено корење спремимо у трап или у подрум у песак.


Ако немамо подрум, трап направимо на травњаку у дворишту и то на мало повишеном делу дворишта. Трап се прави по сувом времену крајем октобра или почетком новембра. Више о изради трапа можете прочитати у тексту "Кромир у трапу" https://www.zdravasrbija.com/Zemlja/Povrtarstvo/1029-KROMPIR-U-TRAPU.php/


Плодовито поврће се тешко чува непрерађено (осим тикава, цукина и бундева). Грашак можемо сушити или стерилисати у теглама. Исто важи и за махуне. Краставце можемо киселити са сирћетом или још боље на природан начин као зеље. За овај други начин боље је краставце нарезати у плошкице. Одлични су у мешаној салати са шаргарепом, келерабом и жутом репом. Од парадајза ћемо скувати сок или пире, а паприка је одлична пуњена са зељем укисељена без сирћета.



Ако имамо већу количину коренастог поврћа које није прикладно за трапљење због оштећења, треба га одмах оћистити опрати и нарибати на резанце па осушити или укиселити, а од шаргарепе, першуна, пастрњака и целера можемо направити домаћу "вегету" тако што ситно самлевеном поврћу додамо 10 % морске соли, добро измешати и напунимо тегле.


Лук, бели лук и кромпир ће се много дуже одржати без клијања ако смо их садили, неговали и брали у дане за корен по сетвеном календару. Лук је најбоље сплести у венце или га ставити у мање мрежасте вреће и обесити на ваздушно и суво место. Кромпир, ако није у трапу, треба сваке недеље промешати, јер се на тај начин успорава избијање клица.


Замрзавање је најлошији облик чувања хране, јер дуже ускладиштена у замрзивачу губи виталну енергију која је потребна нашем организму ради имунитета. А управо због те виталне енергије биљке узгајамо без употребе минералних ђубрива и пестицида. Замрзавајте само у изузетним случајевима и на краће време. Сви остали облици чувања су бољи од замрзавања гледано с аспекта очувања виталне енергије у храни.




Злата Нанић


Текст преузет са https://www.zlatananic.com/