Данас је у сеоским, а и многим приградским насељима готово уобичајено видети пластеник недалеко од куће. Неки су “склепани” од дрвених летви, некима су лукови од лесковог или грабовог прућа, некима од алкатен цеви, али има и “правих” пластеника са луковима од поцинкованих гвоздених, алуминијских или пластичних цеви. Сви су прекривени пластиком, али и ту има значајних разлика. Најбоља је такозвана УВ стабилизована пластична фолија која је отпорна на ултравиолетне (УВ) зраке, и са које на пада “киша” у пластенику, а има и најдужу трајност (3-4 године, зависно од временских прилика и напетости на луковима). Ако је пластика недовољно затегнута, па ветар може с њом “млатарати”, тада ће врло брзо попуцати. Зато је добро осим укопавања крајева у земљу, још додатно преко пластике затегнути 5 cm широке “гуртне” које одозго спречавају јаче “надувавање” пластике по ветровитом времену.

Стакленици су у нашим крајевима ређа појава, али се и они већ понегде могу видети. Најчешће су то самосталне конструкције на бетонским темељима са стакленом надградњом.


У Аустралији је развијена тзв.”пермакултура” која је незамислива без стакленика прислоњених на кућу и стају. Али нама није потребно никакво посебно знање о пермакултури, па да и ми уз јужни или западни зид куће или стаје додамо “још мало” и саградимо стакленик. Овакав стакленик има довољно светла и топлоте за биљке, а загреје и зид објекта уз који је прислоњен, па нам треба много мање енергије за загрејавање таквих просторија.



Стакленици могу имати уграђене уређаје за грејање, али за потребе домаћинства довољно је око Божића у стакленик “уградити” 40 до 60 cm свежег стајског ђубрива, влажне сламе или лишћа. Да неби смо морали земљу износити из стакленика стајњак укопавамо најпре на једној половини, а ископану земљу (дебљине 20 cm) пребацимо на другу половину стакленика или наизменично сваке године у другу половину гредица уградимо “грејалицу”. Наравно да ће грејање бити јаче ако сваке године у цели стакленик укопамо свежи стајњак.


Да би смо што боље искористили релативно скупи простор, у стакленику постављамо полице на висини од 80 – 100 cm и на њима можемо држати сандучиће у којима узгајамо расад поврћа и цвећа, а испод полица на гредицама сејемо шаргарепу, першун, ротквице…Полице могу бити на клупама које се касније износе из стакленика или се приликом израде конструкције одмах наваре носачи полица на које се ставе даске кад нам је то потребно. Још је боље ове носаче направити на шрафове да се могу скидати, јер заварени носачи штрче и опасни су приликом рада у стакленику, кад више на њима нема полица.


Сад кад смо “направили” наш стакленик можемо га и засејати. Већ половином јануара почињемо сетву у стакленику и то са врстама које брзо расту и нису превише осетљиве. Посејаћемо у сандучиће салату, рани кељ, зеље, келерабу и цвеклу, а на гредице испод полица ротквице, те посадити крупније луковице за млади лук. Водимо рачуна да нам на гредицама испод полица остане места за касније “пикирање” малих биљчица, пре пресађивања на стално место у врту.


Крајем јануара сејемо у сандучиће парадајз, паприку а у тресетне саксије или у љуске од јаја краставце, диње, лубенице, тиквице и бундеве. На овај начин можемо направити предузгој ниских махунарки, па чак и кукуруз шећерац можемо узгојити у разрезаној чашици од јогурта .



И у стакленику ћемо биљке неговати, плевити, а у топлим данима прозрачивати и заливати. Стакленик обично има прозоре на крову који се могу отварати ради проветравања.


Лети треба стакленик прекречити, да биљкама направимо хлад, јер на превише високој темпертури вегетација стагнира исто као и код прениске температуре. Кише ће постепено испрати ове наше премазе, али оно што остане на стаклима треба опрати почетком следеће јесени, када биљкама треба довести што више сунца и топлоте. Сенку у стакленику можемо направити и тако што уз стакленик посадимо бундеве, тикве или краставце који ће се пењати уз стакленик и својим врежама правити прозрачну хладовину биљкама у стакленику. При том пазите да посадите бундеве чији плодови не могу постићи превелику тежину.



Текст преузет са https://www.zlatananic.com/