Ако већ нисте, требали би сте испробати ове године вртларење у слојевима. Сазнајте о чему се ради и какве везе има са малчирањем. Малчирање подразумева застирање тла које обрађујемо природним материјалима, мада постоје и вештачки попут фолија (обично црних). Ово је погодно за многе биљке, јер малчирана земља задржава топлоту и влагу – малч важи за природни изолатор, који штити и од исушивања и испирања узрокованог сунцем и падавинама.
Вртларење у слојевима је, на неки начин, слично. Посебно је погодно за баште и мале вртове, за узгајање мањих количина поврћа и биља и за органско повртлартсво. Реч је о методи сађења биља у слојевитој површини. Земљу не копате нити обрађујете, она је затрпана посебним слојевима, који помажу биљкама да боље (безбедније) расту. Још од 70-тих баштовани су показали да можете успешно узгајати биљке без копања и са, наравно, мање потрошеног времена.
Овај метод без копања доказује да ће се квалитет земљишта побољшавати ако га не обрађујете, јер горњи слојеви (које редате на земљиште) органских материја стварају идеално окружење за микроорганизме погодне за развој биља. Иначе, ово се још назива и “лазања врт”. Ови слојеви ће се временом “кувати” и добићете богато тло за узгој поврћа. Слојеве слободно додајете временом, а можете употребити и ђубриво из кућног отпада.
Ако желите да се бавите оваквом врстом повртарства прво изаберите погодну локацију у својој башти где ће те сместити овај “кревет од природих слојева”. То мора бити место где током дана има бар 6 сати сунца. Размислите о узгоју паприка, парадајза, салате, али и јагода и рабарбаре. Комад земљишта који изаберете, односно “кревет” не би требао бити превелик, имајте на уму да не смете да газите по земљишту и да га зато направите дугуљастог, да можете прићи са страна, да вам је све на дохват руке. Такође, пожељено је да тај “кревет” оградите тако што га “омеђате” даскама.
На земљишту не радите готово ништа, осим што додајете нове слојеве. На необрађено, али поквашено земљиште стављате или картон или три слоја новинског папира. Потребно је да га благо поквасите да би започели процес растварања. Трава и коров испод картона ће почети да труну. Овај слој ће привући и црве и глисте који ће ситнити земљу, а биће и слој који ће штити биљке од корова. За слојеве можете искористити лишће, талог од кафе, остатке чаја или врећице чаја, животињско ђубриво, морску траву, папир, борове иглице, маховину, …
Следећи слој је слама, најбоље луцеркина, јер је богата азотом, али може послужити и слама грашка. Не употребљавајте сено, које може да садржи семенке, које могу да клијају у вашем врту непланирано. Када ставите сламу потребно је да је прекријете земљом или посебном мешавином. Ту може бити мало земље, просејане, ђубриво (рецимо кокошије), лишћа и нешто од материјала које смо набројали (талог кафе, остаци чаја, …). Треба вам слој ове мешавине дебљине тек око 2 cm. Неки људи прво на новине (или картон) ставе слој лишћа, па онда сламу, па слој ђубрива и пепела од дрвета. И понављају слојеве једном или два пута.
Све покријте на крају слојем сламе да би задржавала влагу. Направите рупе мистријом где ћете посадити биљке (пробијте и део са новинама и картоном и посадите садницу у земљу). Забодите биљке у припремљене рупе, мало затрпајте и залијте одмах. Слојеве можете додавати око биљка како буду расле и развијале се.
Када правити врт
Можете га направити у било које доба године. Јесен је ипак најбоља, јер тада имате највише органског материјала за ђубриво (рецимо, суво лишће). Када све одстоји преко зиме, земљиште ће бити спремно за садњу, јер ће влага јесени и зиме “кревете” одржавати влажнима. А ако их правите у пролеће или на лето додајте више земље или сличних додатака, да можете одмах садити биљке. Умешајте у земљу и лишће и ђубриво, а све покријте дебљим слојем ђубрива и лишћа. “Кревет” ће се наместити временом како се слојеви буду распадали и спајали.
Предност и одржавање
Са овим “лазања вртом” имаћете мање корова (јер га картон спречава да “исплива”), нећете имати потребе да заливате “кревет” често, јер слојеви чувају влагу, не треба вам додатно ђубриво, јер је ваш врт готово сав у компосту; земљиште је лако обрађивати јер је мекше и много је храњивије за биљке.
Врт одржавате тако што временом, по потреби, додате ђубриво, лишће, и остале додатке и покривате сламом. Повремено уклоните коров, ако га буде било и заливајте по потреби.
Мирјана Деспот
Текст преузет са http://lifepressmagazin.com/