Прављење компоста једноставан је начин збрињавања кухињског отпада и истовремено прављења органског гнојива. Компост се може добити на једноставан начин, приликом кувања одвајају се органски отпатци, као што су кора од банане, љуске од јаја, љуске лука и слично у за то посебно намењену затворену посуду. У компост не треба стављати коренасто зачинско биље, вишегодишње корове, нити остатке хране који могу привући инсекте.



Савети за израду квалитетног компоста

Што су разноврснији састојци то је компост храњивији. Након што састојци одстоје 3 до 4 месеца, настаје свежи компост, идеалан за ђубрење леја с поврћем. Да би компост потпуно сазрео треба проћи годину дана како би попримио једнаке карактеристике као свежа земља. За компост се употребљавају здрави органски састојци, који би требали иструнути у року од године дана. Осим отпадака од воћа и поврћа могу се користити папирнати кухињски убруси или чисти папир.


За компост је најбоље одабрати место које је у полусенци, јер се компост изложен сунцу може осушити. Уколико се на компосту скупљају мрави, компост треба залити. Осим додавања воде, треба додавати и кисеоник тако што се унутар компоста штапом пробију рупе све до земље.
Након одређеног времена, када компост почне трулити, око њега се могу посадити мирисне биљке. Здрав би компост требао мирисати као свежа шумска земља. Постоји неколико врста компоста. Како би се потстакло зрење компоста с вемена на време треба додати течно ђубриво од маслачка или коприве, а може се обогатити кречом коралних алги или каменим брашном.


Четири основна правила за процес компостирања су:

- уситњавање,
- мешање,
- одржавање влажности и прозрачности и
- покривање.



Уситњавање

Сав органско биолошки материјал за припрему компоста треба бити уситњен на дужину палца, како би микроорганизми, гљивице и бактерије имали што већу површину на коју могу деловати. На тај начин за врло кратко време постиже се претварање органско биолошких остатака из кухиње, домаћинства и врта у компост – хумус, без непожељних пропратних појава као што су плеснивост, неугодан мирис и инсекти.
Микроорганизми "нападају" органске остатке првенствено на местима резова – тзв. "ранама". Дакле: што ситније – то боље. Комадићи мањих димензија могу се много боље измешати.



Мешање

Пре почетка компостирања припремити:
- мекане – воденасте остатке поврћа и воћа,
- покошене траве, лишћа и других биљака,
- суве – тврде, дрвенасте компоненте,
- сецкано дрво,
- лишће,
- слама

Тврди делови осигуравају компостној хрпи неопходну прозрачност и растреситост. Меки и тврди делови се увек мешају у приближно једнакој размери, како би се осигурало довољно ваздуха и хране за микроорганизме у компосту и како би могао започети процес разградње.
Добро сложена, прозрачна компостна хрпа ће се врло брзо загрејати на 40-68 °C, што убрзава распадање, а истовремено и хигијенизовање компоста, тј. убијају се многи узрочници болести и семена неких корова. У време фазе распадања, уз температуру од најмање 60 °C, компостну хрпу потребно је најмање у три наврата промијешати.



Одржавање влажности и прозрачности компостне хрпе

Уситњено дрво осигурава компостној хрпи потребну прозрачност и растреситост, а мекани биљни отпад храну за микроорганизме, као и влагу. Ако је компостна хрпа сува по потреби додати воду. Масу треба непрестано одржавати влажном – попут исцеђеног сунђера. У врућем летњем периоду, пожељно је хрпу поливати водом помоћу канте с ружом, али не више од 5-10 l/m³ одједнoм. У јесењем и пролећном кишном периоду чешће контролисати влажност, хрпу преслагати уз додатак сувог иситњеног грања, лишћа, сламе или суве траве. Уколико се формира грудва коју је могуће држати с два прста, компост је довољно влажан. Ако се компост распада онда је сув и треба га наквасити водом или додати свежег, влажног материјала. Ако је плесњив или ако цури вода приликом стиска грудвице тада има превише воде, треба додати суве материје и измешати.



Заштита од временских утицаја – покривање

Компостну хрпу је неопходно заштитити од сунчеве светлости и временских утицаја прекривачем или поклопцем. Када је компостер пун, потребно је масу извадити и измешати. Меша се вилама или лопатом. Од масе се направи хрпа на тлу која се прекрије земљом, сламом, сеном, ћебетом или сличним материјалом. Никако се при томе не би смео користити најлон, јер би дошло до повећања температуре, као и повећања влаге. Хрпа треба стајати 6 недеља, након тога поново измешати. Мешати је потребно још неколико пута (бар једанпут). Компост се може корисити након 6 месеци, а потпуно је зрео након 10-12 месеци. Правилно произведен компост побољшава структуру тла, храни га и лечи. Квалитетан ће компост имати бројне позитивне учинке на тло.


Компост делује на начин да:
- оживљава тло
- побољшава плодност тла
- осигурава прозрачно, растресито и пропусно вртно тло обогаћено хумусним грудвицама које садрже храњиве материје и минерале потребне биљкама
- спречава збијање и ерозију тла
- побољшава квалитет и здравље биљака


Додавањем компоста, осим снабдевања хранивима, тлу се побољшава структура, способност обраде и водено-ваздушни капацитет. Повећава се садржај хумуса и потстиче рад флоре и фауне тла.



Рената Драговић



Текст преузет са www.agroklub.com/