Сврха заштићених простора је привремена заштита од мраза (продужује се раздобље узгоја поједине културе), производња садног материјала (рaсад поврћа и цвећа, укорењивање резница), производња поврћа и украсног биља од сетве или садње до бербе.


Поврће се може узгајати у једноставним заштићеним просторима домаће израде, као и у савремено опремљеним објектима. Предност имају заштићени простори опремљени опремом за регулисање микроклиме, у којима су умањени неповољни спољни услови. Главна предност примене високе технологије у заштићеним просторима у различитим климатским регијама је осигуравање додатне сигурности и стабилности у производњи.




Типови и намена заштићених простора


НИСКИ ТУНЕЛИ (висине 40 до 60 cm, ширине 50 до 100 cm) састоје се од лучно савијених носача преко којих се поставља фолија или агротекстил. Лукови се постављају на размак 100 cm и укопавају у тло 10 до 15 cm. Ниски тунели се најчешће користе за производњу садница голог корена и као заштита од касних пролећних мразева култура посађених на отвореном. Фолија се са северне стране укопа у тло, а с јужне причвршћује на површину тла. Тиме је омогућено лако подизање фолије ради проветравања у најтоплијем делу дана, кад спољна температура досегне максимум за раст и развој узгајане културе. За придржавање фолије током проветравања служи полипропиленско везиво, дијагонално напето између лукова. Проветравање завршава 2 до 3 сата пре заласка сунца како би се сачувало довољно топлоте за заштиту од нижих ноћних температура.










ВИСОКИ ТУНЕЛИ (висине 150 до 180 cm, ширине 200 до 450 cm) имају алуминијумске или поцинковане цеви или профиле као лукове. Ради веће чврстоће, лукови постављени на размак 150 cm, међусобно се повезују поцинкованом жицом или спојницама и цевима. Фолија се напиње преко лукова и укопава у тло, а за проветравање се користе чеоне странице. Због мале могућности проветравања (само чеоне странице), високи тунели не би смели бити дужи од 25 m. Најбоље је ако се тунели поставе барем 14 дана пре сетве или садње како би се тло загрeјало. Тунел може заштитити биљке до -3 °C. Културе узгајане у тунелу заштићене су од неповољних климатских прилика у почетној фази раста, због чега се скраћује време од сетве или садње до бербе. Такође, тунел штити узгајану културу од касних пролећних мразева. Сетвом или садњом у тунел може се продужити период бербе у јесен. Осим тога, културе које не захтевају пуно топлоте презимљавају у тунелу, односно, могу се узгајати као озиме. Озиме културе се беру пре садње главних култура у пролеће.



ПЛАСТЕНИЦИ и СТАКЛЕНИЦИ су стални (стабилни) заштићени простори, покривени полимерним материјалима у облику филмова или плоча, односно, стаклом. Њихова конструкција је изграђена од вруће поцинкованих челичних цеви и алуминијумских профила. У односу на раније кориштене материјале за израду конструкције (дрво, бетон) предност челичне носиве конструкције је у уским профилима чиме је смањено засењивање биљака, лакше је одржавање, велика трајност. Дрвене носиве конструкције прикладне су за кућне вртове јер их је могуће самостално израдити, а још увек се и могу срести у комерцијалној употреби код произвођача. Главни им је недостатак лака ломљивост у случају обилног снега и немогућност опремања аутоматиком за грејање и проветравање. Пластеници без грејања или с интервентним загрејавањем могу се користити када спољна температура није нижа од -4 до -8 °C, што омогућава сетву и садњу почетком марта (за мање осетљиве врсте) и почетком априла (за топлољубиве врсте). У јесен се такви објекти могу користити до краја новембра, односно, у њима је могуће узгајати озиме културе. Грејани пластеници и стакленици користе се за зимско-пролећну производњу топлољубивих врста и за производњу садница које се саде у негрејани заштићени простор или на отворено.




Избор врсте поврћа


За економично коришћење заштићених простора, изузетно је значајна смена врста током целе године, чиме се осигурава висок годишњи принос и рентабилност производње. Избор врсте поврћа и времена производње условљени су растом заштићеног простора (ниски тунел, високи тунел, пластеник) и начином грејања (интервентно загрејавани или грејани пластеник) те климатским условима производног подручја и могућности продаје. Климатски услови, посебно светлост и температура, одређују избор врсте и време узгоја. Због повољнијих климатских услова у медитеранском подручју, коришћење негрејаних заштићених простора се продужује за 15 до 30 дана у јесен, односно, почиње исто толико раније у пролеће, у односу на континентално подручје. Истовремено, разноликост потреба тржишта за поврћем омогућује производњу којом се оптимално користе климатски услови производног подручја. Тако се поврће с мањим потребама за светлошћу и топлотом узгаја у јесење-зимском раздобљу, када је највећи број облачних дана, а врсте с већим потребама узгајају се у пролећном и летње-јесењем раздобљу.




Планирање плодореда претходи изради плана коришћења пластеника


За израду плана кориштења заштићених простора потребно је водити рачуна о плодореду, који представља просторну и временску измену узгајаних култура на одређеној површини. Између поновљеног узгоја на истој површини требало би проћи барем три године. Такође, треба избегавати и узгој култура из исте породице једне за другом. Због интензивне производње (брзе измене култура) у заштићеном простору и захтева тржишта понекад је врло тешко придржавати се плодореда. Честа је поновљена сетва или садња исте културе сваке године или чак више пута током једне године. Непридржавање плодореда доводи до накупљања специфичних болести и штетника, једностраног коришћења хранива а самим тим и до смањења количине и квалитета приноса.




Малчирање и прекривање усева


У заштићеним просторима се примењују још два поступка у сврху осигуравања оптималних услова за раст и развој узгајаних култура. То су малчирање тла и прекривање усева агротекстилом. Малчирање тла односно, покривање полимерним (полиетиленским фолијама или филмовима дебљине од 15 до 50 микрометара) или органским материјалима (слама, сено, уситњена кукурузовина) је агротехничка мера која има сврху побољшати услове узгоја и олакшати негу повртарских култура током вегетације. Применом црних, прозирних (транспарентних) и полупрозирних (фотоселективних) фолија повећава се температура тла, што директно утиче на бржи раст биљака, раније дозревање плодова, повећање приноса, али и квалитета плодова. Ове фолије се примењују у зимском и рано пролећном узгоју (салата, паприка, парадајз, краставци, купусњаче). За културе које се узгајају током лета може се применити бела, односно, црнобела фолија с белом страном окренутом према горе како би се што више сунчевог зрачења рефлектовало и спречило подизање температуре тла изнад оптимума. Малчирањем тла смањује се губитак воде из тла, спречава ерозија тла и смањује испирање хранива у дубље слојеве тла и подземне воде. Пре постављања фолије, тло треба бити добро припремљено и уситњено како би се остварио што бољи контакт између фолије и тла, што доприноси бољем загревању тла.




Наводњавање и прихрана


Полагање фолије, ручно или машински, обавља се 7 до 10 дана пре планиране садње. Фолија на површини тла треба бити напета с благим падом према рубовима, који се укопају у тло. При постављању малча тло треба бити оптимално влажно, температуре изнад 10 °C. У комбинацији с малчирањем најчешће се примењује наводњавање кап по кап. Систем за наводњавање капањем поставља се испод малча, а њиме се може и прихрањивати. Овим начином се вода и хранива додају у оптималним количинама у близину корена биљака. Директно прекривање представља постављање агротекстила (влакнастог материјала) преко усева, одмах иза сетве или садње или касније у вегетацији. За разлику од малчирања тла, где материјал треба бити напет и што боље пријањати уз површину тла, код директног прекривања материјал се поставља лагано на површину тла или усева јер га усев током свог раста подиже и носи.



Директно прекривање за скраћивање вегетације


Рубове је ипак потребно укопати или учврстити, како би се спречило откривање ветром. Сврха директног прекривања је скраћивање вегетације за 7 до 15 дана због повећања температуре испод покрова, те делимична заштита од хладноће. Агротекстил се најчешће израђује од полипропилена и има масу између 15 и 30 g/m2. Пропушта између 65 и 90 % светлости, док пропусност за воду и ваздух износи од 10 до 20 %. Испод агротекстила су мања температурна колебања у односу на узгој без покривања, што убрзава раст. Вода при заливању кишењем полако пролази кроз микропоре на тканини и равномерно влажи биљке и тло. После се тло постепено суши и не ствара се покорица. Задржавањем воде у микропорама агротекстила, при паду температуре ствара се танка ледена кора која спречава даљње снижавање температуре испод тканине. Откривање се обавља по топлом времену без ветра.



Рената Драговић