За овакав начин производње треба набавити семе сорти које имају дуг период јаровизације и велику отпорност према хладноћи. У топлим крајевима наше земље могуће је на овај начин производити купус са доста успеха. У континенталним деловима ова производња није препоручљива. Може се обављати, али само на мањим површинама, уз одређене агротехничке мере.


Јесења садња купуса има предности у томе што се расад производи у хладним лејама на отвореном пољу, крајем августа и током септембра, а расађивање обавља у октобру. На тај начин отпадају трошкови производње расада раног купуса у топлим лејама у фебруару. С друге стране, купус из јесење садње стиже за бербу 20-25 дана раније од најранијих сорти сађених у априлу.



Да би се спречило измрзавање треба поизвести јак расад, расадити га почетком октобра, да би се биљке до наступања оштре зиме добро укорениле и ојачале. Садњу обављати на мањим парцелама заклоњеним од јаких ветрова, у канале дубине 15-20 cm, тако да банкови са стране, око биљака, буду у висини младог купуса, како би се на тај начин донекле умањио утицај хладноће.


Поред овога, бољем презимљавању може да допринесе и појачано ђубрење стајњаком, јер он при разлагању загрева земљиште. Код одређених сорти купуса довољно је обезбедити растојање биљака од 40 x 40 cm, јер оне имају мању лисну розету и захватају мање простора, тако да се могу садити дупло гушће од касних главичарских сорти.










Мр Анка Качаревић