Иако је још зима и још је далеко време сетве, време је да се направи ревизија семења које имамо и почну правити планови за башту ове сезоне. Дани су полако све дужи и многи су већ као и ја нестрплјиви. Ја сам заправо већ пар пута преокренула сву залиху семења коју имам и већ сам почела куповати семења, и на интернету, и у продавницама. А планове већ на велико правим у глави.
Време је да се направи план сетве за ову годину, шта све желите узгајати у свом врту.
За почетак, направите списак врсти које бисте желели узгајати . Ту није лоше и додати неке биљке које јако повољно делују на цео биосистем попут зачинског биља (нпр камилица побољшава укус купусњача и кромпира, мамац је за ваши, чубар штити пасуљ од црних вашију, драгољуб тера лисне ваши ...). Не заборавите на цвеће, које има битну функцију у башти: привлачи корисне инсекте у врт (нпр. Гаиллардиа привлачи бубамаре, макови осолике муве, цосмос пчеле), или тера штеточине (нпр. невен и кадифице терају нематоде из тла).
Како би добро ускладили и врсте које желите узгајати, и простор и потребну количину семења, најбоље је направити шему врта тј култура које ћете узгајати у њему. Најједноставнија, али и врло ефикасна метода је да једноставно узмете папир и оловку, скицирате гредице на папиру и почнете попуњавати поврћем и цвећем (или на неком компјутерском програму, чак и екселу). Ту онда једноставно попуњавате врсте које сте првобитно пописали на листу жеља.
Приликом планирања битно је пазити на плодоред. Најбитније правило је да не понављате врсте ове године на исто место где су расле прошле године. То правило важи за све врсте осим трајница и парадајз. Парадајз је једино једногодишње поврће које највише воли да расте на истом месту сваке године. А све остало дакле мењајте, јер ћете на тај начин постићи боље резултате.
То је врло битно ради заштите од наметника и болести, који су можда остали у тлу где су биљке расле - променом културе на тој гредици они немају више погодне услове за развој. Овде се не ради само о појединим врстама поврћа, него о целим породицама биљака, јер већина биљака из исте породице има исте наметнике и болести.
Нпр. купусњаче у које спада кељ, купус, горушице, ротквица и броколи нападају купусна стеница и купусни бухач, помоћници у које спадају парадајз, паприка, кромпир нападају кромпирове златице и пламењача ....
Дакле, ако вам је на некој гредици прошле године расла броколи, промена није да ту ове године посадите купус који је из исте породице, него нпр шаргарепу и лук, или пасуљ. То није битно само с аспекта болести и наметника, већ и ради потреба биљака за хранивима - различите биљке имају различите потребе за хранивима које црпе из земље, па ћете ротацијом биљака по врту онемогућити да негде буду одређени елементи потпуно исцрпљени, а опет, други неискоришћени . И имајте на уму да махунарке не исцрпљују тло, већ супротно, обогаћују га азотом. Зато је заправо најједноставније ротирати махунарке и остале врсте из године у годину (наравно, под условом да је половина култура које узгајате управо из породице махунарки).
Приликом планирања узмите у обзир и табелу добрих и лоших суседа у врту , али исто тако и властита искуста о компатибилности врста. Наравно, не заборавите и заштиту од ветра и ускладите високе биљке које које праве сенку, да у сенци заврше управо оне биљке којима ће то одговарати.
Узмите у обзир стране света, и то је битна ставка приликом планирања врта - нпр., ја највише биљке као сунцокрет већином садим на север или исток, јер на тај начин најмање заклањају сунце осталим биљкама у врту. Истовремено, на северној граници врта сунцокрети су као својеврсан штит од хладнијег северног ветра.
Ако вам се то сад чини прилично компликовано, а увек је доиста тешко направити добар план који ће задовољавати све те услове, неће бити крај света ако ће близу бити и неке биљке које по табели не би смеле ... само имајте на уму да сваке године менјате позицију биљкама по врту, тиме ћете дакле спречити исцрпљивање тла и већу најезду наметника и болести. И садите једну те исту врсту у више комбинација, па пратите резултате.
Након што сте направили распоред жељених врста у врту, процените отприлике колико вам семења треба по жељеним врстама. Затим је време за ревизију семења, па проверите да ли имате довољно тог семења за гредице које сте одредили.
Обратите пажњу на рок трајања семења . Ако имате залихе семења из стандардних кеса из семенаре, рок трајања је наведен на полеђини паковања. Ако случајно имате паковање семења којем је прошао рок трајања, немојте га бацати - и то семе ће врло вероватно проклијати, само ће можда имати нижи проценат клијавости. Добар начин да се подстакне семе на клијање, поготово такво старо је по неким ауторима купка од свежег пекарског квасца. Ово још нисам пробала, али и сама сам често сејала семе коме је прошао рок трајања и ретко ми се догодило да баш ништа не никне.
Ако имате своје залихе семења или купљене, исто је препоручљиво означити годину бербе семења. По правилу, за већину врста можете бити сасвим мирни и сигурни да ће задржати клијавост барем 2 године. Код паприка, тикви и краставаца је то још дуже, чак и преко 5 година. Наравно, уз услов да семе држите на сувом и хладном, мада и на собној температури у добрим сувим условима може исто тако дуго задржати клијавост.
И док све ускладите, на крају имате и списак семења које требате набавити. Семенарнице се почињу полако пунити с новим залихама семења, а и на интернету можете пронаћи велики избор семен а. Наравно, имајте на уму да ће вам сигурно запети и нешто за око што првобитно нисте имали у плану, али то је она права лепота вртларења, увек вас вуче на то да испробате нешто ново. Ипак то значи опет нови план, поготово ако имате ограничен простор. И тако све до тренутка за прву сетву, који се нам приближава.
Силвија Колар-Фодор.
Текст преузет са