У потрази за техникама вртларења које омогућавају решавање проблема корова без употребе хербицида или недостатка воде без додатног наводњавања – најбоље је одговоре потражити у природи. Често се заборавља да је на површинама на којима човек својим радом не утиче уобичајен заштитни покров од опалог лишћа, траве и других органских материја. Управо такав утицај на тло у врту можемо створити малчирањем те вртларењем у слојевима. Малчирање или настирање је техника којом се тло прекрива слојем органског материјала – сламом, лишћем, травом, пиљевином, кором и слично, а могуће је користити и пластичне фолије. Примена малча у врту утиче на смањење употребе ђубрива будући да се распадањем органске материје у тло природним путем уносе хранива, смањује се ерозија и побољшава структура тла, које је на овај начин заштићено од временских услова. Вртларење у слојевима техника је врло слична малчирању, иако мање позната.



Вртларење у слојевима

Техником вртларења у слојевима младе се биљке саде у слојевитој површини, богатој органским материјалом. Слојеви ће утицати на повећање плодности тла, а самим тим и на раст и развој биљних култура. На овај се начин обрађује мањи део земље, уколико је могуће ограђен даскама. Слојеви земље и органских материја распадањем ће се спајати и створити идеалну околину и плодно тло за узгој повртних култура. Иако је гредице са слојевима могуће правити у било које доба године, најбоље их је почети израђивати у јесен због велике количине органске материје у врту. Зима ће утицати на додатну количину влаге па ће у пролеће гредице бити спремне примити младе биљке. Важно је обратити пажњу да место на ком ће се налазити гредице има најмање шест сати сунчеве светлости дневно. Препорука је изградити правоугаоне гредице како би им се с лакоћом могло приступити са свих страна.



Како слагати слојеве?

При коришћењу технике вртларење у слојевима потребно је следити следеће кораке:

Најпре се на (необрађену) земљу ставља слој картона или папира које је потребно навлажити водом како би се потстакао процес распадања те привукли живи организми. Слој картона онемогућиће развој корова те осигурати место организмима који ће рахлити и обогаћивати тло. Следећи би слој требао бити слама, при чему се препоручује користити луцерку због њеног богатства азотом. Сламу је потребно прекрити слојем земље, у ком се може налазити смеса лишћа, остаци кафе, маховина, кора и слично. Препорука је да слој буде дебљине 2 cm. Овај се слој прекрива сламом која служи за задржавање влаге те је уједно и задњи слој.


Младе се биљке саде у рупе у слојевима које је потребно начинити све до земље. Одмах по садњи биљке је потребно залити водом. Како биљке буду расле, нове слојеве можете слагати око њих. По потреби се додају слојеви органске материје који се покривају сламом. Препорука је за слојеве не употребљавати сено будући да може садржати семе које ће непланирано никнути на кориштеној површини.



Плодно тло без корова уз уштеду времена

Слично као и малчирање, вртларење у слојевима утицаће на смањење закоровљености површине на којој се примењује техника. Разлог је слој картона који ће спречити раст корова. Такође, слојеви ће задржавати довољну количину воде те површину неће бити потребно наводњавати, а воду је потребно само повремено додати. Будући да се врт одржава додавањем нових слојева органске материје, она ће одржавати тло плодним те додатно ђубриво неће бити потребно. Идеално је технику применити у малим вртовима, при чему обрађивање тла неће бити потребно. Техникама вртларења које су у складу с природним процесима, штеди се време, енергија и осигуравају здрави и квалитетни производи.



Марина Бошњак


Текст преузет са https://www.agroklub.com/