Сорте кромпира се разликују по начину употребе и по дужини вегетације. По начину употребе све сорте се деле на стоне, сточне, индустријске (за прераду у чипс, помфрит, пире и скроб) и универзалне. Према начину спремања јела стоне сорте могу бити сорте за кување и салатне сорте.


Важна карактеристика сорте су плића окца, правилан облик кртоле, постојаност боје меса после кувања. Према начину раскувавања сорте се деле на четири типа:

- Тип А је за салату, при кувању кртола остаје компактна и добро се реже.

- Тип Б при кувању кртола се слабо распада и има полубрашнаву структуру, највише се користи у домаћинству за више намена.

- Тип Ц брашнав кромпир који се добро распада и погодан је за пире.

- Тип Д је веома брашнав, лако се распада при кувању, користи се за скроб и алкохол.


Према дужини вегетационог периода све сорте кромпира су подељене у шест група:

- веома ране сорте, дужина вегетације 60-70 дана,
- ране сорте, дужина вегетације 70-90 дана,
- средњеране сорте, дужина вегетације 90-120 дана,
- средњекасне сорте, дужина вегетације 120-135 дана,
- касне сорте, дужина вегетације 135-150 дана и
- веома касне сорте, дужина вегетације преко 150 дана.



У нашој земљи се на сортној листи налази око 70 сората, а у свету преко 2000. Доминирају иностране сорте а само су три домаће:





- Ране сорте - Драгачевка, Jaerla, Adora, Cleopatra, Red scarlet, Carrera

- Средње ране - Јелица, Универзал, Атлантик, Liseta, Amorosa, Curage, Latona, Arnova

- Средње касне - Kennebec, Kondor, Fabula, Frisia

-Касне - Desiree, Agria, Morene, Stemster, Ruset Burbanc, Bartina


У свету постоје и сорте за посебне намене као што су за чипс ( Сатурна, Атлантик) и помфрит (Ruuset burbanc, Иноватор, Фелсина).





Љиљана Вуксановић