Компост настаје микробиолошким разлагањем различитих врста органских материја (биљног порекла) при чему је неопходно да је сав материјал здрав и без штетмх остатака пестицида, тешких метала, антибиотика и микотоксина. Компост се припрема у одвојеном делу баште, најбоље у сенци и то на земљишту, у дрвеним или жичаним сандуцима, корпама, или у компостеру, а користе се биљни и дмги органски здрави отпаци као што су остаци поврћа, трава, лековитог биља, лишће, слама, пепео, рожина, живински измет, комина. Висина хумке за компостирање је од 50-180 cm (нижа хумка – бржа разградња), ширина до 150 cm и произвољна дужина.


На површину за компостирање прво се ставља (око 10 cm) дренажни слој (гранчице, стабљике сунцокрета или кукумзовина) а затим се наизменично ређа слој свежих или сувих органских отпадака и земље, а на два до три места и слој свежег стајњака (ради брже разградње) или се убацују одговарајући препарати за компостирање. Хумка се завршава слојем земље. Цела маса мора бити умерено влажна (залива се по потреби) и неутралне реалцције (додаје се између слојева негашени креч). Гомила се не сабија или се благо сабија (од тога зависи брзина разградње). Високе хумке се прелопатају сваких 2-3 месеца и компост је готов за 3-12 месеци.


При савременом начину компостирања хумка је нижа (50 cm). У биљне отпатке ставља се компостер а у органској производњи исецкана коприва, преслица, камено брашно, биокомпостер и др., или одговарајући биолошки препарат са смешом микроорганизама (хумофикс) или препарат који сами справљамо.


Овај препарат за компостирање справља се од смеше камилице, маслачка, хајдучке траве, одољена, коприве, храстове коре, пчелињег меда и млечног шећера. Наведене суве биљке и храстова кора иситне се и просеју. Препарат се састоји од добро измешане једне кафене кашике сваке биљке, храстове коре и мешавине млечног шећера и меда. На један литар кишнице додаје се пола кафене кашике ове смеше, промућка се и стоји 24 сата, а затим се на хумци компоста отварају на сваких 30-60 cm рупе и сипа 6 кашика препарата. Циљ је брже и квалитетније компостирање. У ту сврху често се у компостну хумку утискују (у дубину од 30 cm) снопићи камилице, коприве, преслице, маслачка и валеријане, или се хумка прска чајем од ових биљака. У органској производњи компост се не меша, али, када се додају глисте долази до мешања и брже минерализације органске материје.



Микробиолошки процеси при компостирању обухватају четири фазе чија дужина зависи од органске материје и величине хумке, односно начина компостирања (хумка, компостер). У првој фази (загревање) која у процесу компостирања траје 7-14 дана, а при уношењу компостера (3-4 дана) започиње активност микроорганизама што се манифестује спорим или наглим повећањем температуре ("јара" достиже 60- 70°С), а затим се температура смањује на око 50°С у току наредних 14 дана. После тога започиње друга фаза компостирања са интензивним ослобађањем гасова и пуном активношћу микроорганизама. При крају ове фазе температура опада на 25- 30°С и та температура компоста остаје до краја компостирања.


У трећој фази органска материја је у великој мери разложена и микробиолошки процеси се постепено стабилизују; компост добија карактеристичну боју и одговарајући однос угљеника и азота (C:N). При брзом компостирању (нижа хумка уз препарате за компостирање) процеси су исти али бржи (цео процес завршава се за 14-30 дана). Добар однос и квалитет органске материје (групе "зелених материја" које обезбеђују N и "мрких" које обезбеђују C) уз оптималан приступ кисеоника, омогућују пуну активност микроорганизама. Растресити слојеви омогућавају више кисеоника и брзу разградњу, минерализацију, а јако сабијени слојеви хумке су без довољно кисеоника и тада су микробиолошки процеси спори и иду у нежељеном правцу. Зато се при компостирању морају контролисати процеси (температура, боја супстрата, мирис) и по потреби интервенисати. По завршетку компостирања хумка компоста се мора заштитити од сунца (асуре, гране, лишће). Квалитетан компост без обзира на начин припремања мора имати оптималан однос угљеника (C) који је извор енергије и азота (N) који је основни елемент исхране биљака. Код изразито високог односа C/N је 25:1 до 30:1. Компост са високим садржајем угљеника је жуте или мрке боје, сув и кабаст а са високим садржајем азота зеленкасте боје, влажан, понекад и муљевит.


"Зелене" сировине (влажан материјал са високим садржајем азота) су траве, легуминозе, остаци воћа, поврће, риба, семе, а "мрке" (сув материјал богат угљеником) су клип и стабљика кукуруза, стабљике сунцокрета, слама, сено, дрвена струготина.


Специфичне врсте компоста настају када се различитим врстама органске материје додају стартет културе (најчешће смеша микроорганизама) или се користе црвене калифомијске глисте (глистењак). Те врсте компоста (нпр. теравита) односно глистењака имају уз повољан садржај органске материје, макро 1 микроелемената (у хелатном облику) и висок микробиолошки набој, што погодује бољем искоришћавању хранива из земљишта или земљишних смеша.


Компост у просеку садржи од 0,35-0,5% N, 0,2% фосфора и 0,25-0,3% калијума. Код нас у продаји постоји више врста компоста насталог ферментацијом (са или без глиста) различитих врста биљне органске материје. Од квалитета органске материје и начина компостирања зависи квалитет. Сва својства морају бити декларисана а органско ђубриво испитано према постојећим прописима. Такав компост користи се као органско ђубриво или за прављење земљишних смеша за производњу у заштићеном простору.




Валентина Алексић , дипл. инг мелиорација земљишта и вода