Због кратке вегетације и добре отпорности на ниске температуре келераба је погодна као предкултура, или као култура између редова салате и спанаћа. Најповољније су сорте са ситним стаблом, беле боје (деликатес, бачка бела, корист, колпак).

Најповољније време сетве је крај августа за касну јесењу производњу, односно крај децембра – почетак јануара за рану пролећну производњу.



Расад за јесењу производњу гаји се у отвореним лејама и сади се у фази 4-5 образованих листова. За пролећну производњу расад се производи у топлим лејама, или загрејаним пластеницима и сади се 35-40 дана од његовог ницања. Припрема земљиста је иста као за купус.

Садња

Садња келерабе је густа у редове, на растојању 25×20-25 цм. Нега је иста као и за купус. При гајењу келерабе температура се мора одржавати изнад 7 степени, јер у супротном већи проценат биљака пролази стадијум јаворизације (на темпераури од 2 до 7 степени) и даје генеративне органе (цвета). Чак и краткотрајна висока температура доводи до значајних оштећеЈја. Оптимална температура у јануару је 10-12 степени дању и 6-8 степени ноћу, у фебруару и новембру 12-15 степени односно 8-10 степени ноћу, марту, априлу и октобру 15-18 степени, односно 10-12 степени ноћу и у децебру 8-10 степени дању и 4-6 степени ноћу.

Келераба није осетљива на недостатак светлости, а захтева влажност земљишта око 70% ПВК. Најчешће се прво обилно заливање обавља уз саднју (30-40 мин.), а затим при образовању задебљаног стабла (са 20 л/м).


У фази образовања задебљаног стабла обавља се прихрањивање са 20-40 г/м азота, са тим да се при гајењу на земљиштима мање плодности, пред садњу, ђубри са 50-60 г/м НПК ђубрива.

Из јесење производње келераба доспева крајем новембра и почетком децембра, а из пролећне од краја фебруара до краја априла. Принос зависи од сорте и времена убиранја и креће се од 0.5 до 3 Кг/м.