Да би земљиште добило сертификат за производњу органске хране, потребно је да најмање три године не буде третирано хемикалијама, већ да се припрема употребом стајског, односно биолошког и течног ђубрива. Климатски фактори опредељују тип пољопривредне производње и заједно са земљиштем чине специфичност биотопа. Земљиште својим физичким, хемијским и микробиолошким својствима ствара услове за раст и развиће биљака односно за производњу хране.


Плодност се одржава системом производње - плодоредом и у складу са тим је ђубрење, а на бази плодности земљишта (органска ђубрива али и друга дозвољена), затим обрада земљишта и друге мере. У органској биљној производњи у зависности од стања земљишне парцеле и потребних хемијских анализа, (укључујући и контролу начина коришћења земљишта у претходне три године и производни програм за прелазни период), одређује се прелазни период (конверзија) у трајању од 2 до 3 године. Само парцеле, које нису коришћене у последње две године, могу се, ако испуњавају остале услове, одмах користити за органску пољопривреду.


У прелазном периоду започиње се са вођењем књиге поља у којој свако поље има свој лист где се уносе подаци као што су положај са орјентацијом, величина, опис земљишта (прилог су анализе земљишта што је основа за ђубрење), планирана плодосмена и примењене агротехничке мере (од садње до бербе). Детаљни опис агротехничких мера (време примене, количина и др.) омогућује да се већ следеће године избегну пропусти, али и усев прати по критичним тачкама производње (нпр. сорта, расад, ђубрење, појава болести, штеточина и корова и ефекат биолошке заштите).



У органској производњи од прелазног периода неопходно је успостављање "еко-коридора", трака ширине 1-2 m са мешаним једногодишњим и вишегодишњим ароматичним и другим корисним биљкама или самониклим врстама. Ови еко-коридори се сеју (саде) на сваких 50-100 m ширине парцеле јер то је домет деловања предатора. Најбоље је да је овај еко-коридор стално цветајући (привлачи инсекте) ширине 1-2 m (све прилагодити постојећој механизацији) у правцу дуже стране поља односно подигнут тако да омогућује несметани рад у пољу. За овај појас користе се мешавине једногодишњих врста (мироћија, невен, булка, кадифица, драгољуб, фацелија, хељда, камилица и др.) са двогодишњим и вишегодишњим врстама (цветајући и самоникли лукови, маслачак, анис, коморац, коријандер, хајдучка трава, одољен, детелине и др.). Еко-коридори обезбеђују станиште за корисне инсекте, птице, а често су то и биљне врсте које привлаче проузроковаче штеточина и болести а, што је најважније, повећавају биодиверзитет и доприносе уравнотежењу односа у средини.


У органској производњи вода за наводњавање мора бити I или II класе. Основ органске пољопривреде је плодоред, као систем биљне производње, постављен у складу са типом производње и плодношћу земљишта. Плодореду су подређени системи обраде земљишта и ђубрење. За разлику од конвенционалне производње где је у примени слободна плодосмена, у органској је то чврст ратарски, ратарско-повртарски, ратарско-крмни, повртарски и др. плодоред. Јасно, плодоред има вишеструки значај за плодност земљишта (физичка, хемијска и микробиолошка својства), за регулацију корова, штеточина и болести, за смањење ерозије. У органској производњи обавезно је увођење легуминоза у плодоред, а у зависности од плодности и типа земљишта, и травно-детелинских смеша.



Обрада земљишта је по правилу редукована, али примењује се увек она која уз коришћење машина неће погоршати карактеристике земљишта, већ ће увек побољшати плодност. Зато се у органској пољопривреди не примењује дубока обрада превртањем пластице, већ се користе плугови са подривачима ради растресања земљишта.


Ђубрење у органској производњи мора се вршити у складу са плодношћу земљишта и врстом органске производње, у којој је дозвољена употреба ђубрива органског порекла и природних минералних ћубрива, ради одржавања и побољшања плодности земљишта. У законској регулативи дат је преглед ћубрива која се могу користити у органској производњи (нпр. стајњак, компост, супстрат од печурака и све уз одобрење савезног инспектора, односно из сертификоване производње, а сирови фосфат и минерални калијум, уз претходну анализу или уз одобрење инспектора итд.). Истовремено, дати су и максимално дозвољени садржаји тешких метала и других загађивача у компосту и ђубривима за органску пољопривреду.


По правилу, ђубрива би требало да потичу из сопственог газдинства. Зато је основа органске производње у уравнотеженом односу биљне и сточарске производње. Само тако је могуће располагати са довољно сертификованог ђубрива за производњу и довољно хране за исхрану стоке. У супротном, употребу неког органског ђубрива одобрава инспектор.




Валентина Алексић, дип. инг.мелиорација земљишта и вода