Пошто је ових дана у току интензивна садња расада паприке на отвореном пољу, пружамо Вам неколико практичних и стручних савета о расађивању и даљој нези паприке. Као напомену да кажемо да је идеалан период за садњу расада паприке на отвореном пољу следећи : у нижим деловима 15.мај – 25.мај (берба око 1.јула), а у вишим деловима 25.мај – 10 јун ( берба око 15.јула). Најтраженији сортимент паприке је: жупска рана, дуга бела, слоново уво итд.


Уколико сте све поступке приликом производње расада и припреме земљишта за садњу извели правилно предлажемо да урадите следеће:



Каљење расада

Расад се пре расађивања постепено привикава на нове животне услове под којима ће наставити раст и развиће. Ова мера је посебно значајна код производње расада за отворено поље. Каљење почиње две недеље пред расађивање постепеним,па затим све јачим проветравањем и снижавањем температуре супстрата и ваздуха. Прихрањивање калијумовим ђубривима појачаће отпорност на неповољне услове, посебно ниске температуре. Добро окаљен и однегован расад пресађује се на стално место где ће се лако прилагодити новонасталим животним условима.



Расађивање

Недељу дана пре садње обавити припрему земљишта. Извршити, уколико је потребно, третирање земљишта хербицидима. Препоручује се чупање расада у гајбице дан пре расађивања (бољи пријем). Сађење се врши после кише или заливања, у вечерњим сатима. Ако је земљиште јако суво, треба га залити пре расађивања, пустити да се просуши, па тек онда приступити садњи. Садња се обавља ручно, или машински. Расад се сади до котиледоних листова.



Густина садње

На отвореном пољу крупноплодне паприке се расађују у густини 70-100 хиљада биљака/ха (40-70 x 20-35cm). Садња се обавља у редове, двореде или вишередне пантљике само са једном биљком на месту.



Малчирање земљишта (НАСТИРАЊЕ)

Малчирање се може вршити и у пластеницима и на отвореном пољу. Као малч користи се органски материјал (слама, пиљевина, кора...) или пластичне фолије. Код произвођача са мање искуства при гајењу на малчу могу настати проблеми, који су обично последица лошег наводњавања. При настирању малч фолијом она треба у потпуности да налегне на земљиште тј. да нема ваздушних џепова.



Култивирање и окопавање

Ове мере имају за циљ задржавање влаге растресањем површинског слоја земљишта и механичко уништавање корова. Прво култивирање се обавља десетак дана после расађивања, а остала после сваког наводњавања или јаче кише. Окопавањем сузбијамо корове у реду и растресамо земљиште које је у зони кореновог врата.



Наводњавање

Наводњавања морају бити изведена на врме потребном количином воде. Паприка је најосетљивија на недостатак земљишне влаге после пресађивања и у фази цветања и развоја плодова. На лакшим земљиштима паприка се наводњава чешће, већим количинама воде, док на тежим ређе, мањим количинама воде. На лакшем земљишту јаче је и испирање хранива, па и ђубрење мора бити интензивније. На средње тешким земљиштима паприка се наводњава на 7-10 дана са количином воде од 20 до 25 литара/m2 .


Постоји више начина наводњавања:

1. Системом кап-по-кап са прихраном (најефикаснији)
2. Браздама и потапањем (традиционалан)
3. Вештачком кишом (ако други начин не постоји)

Наводњавњем системом кап-по-кап обезбеђује се оптималан однос воде и ваздуха у земљишту, добро укорењавање. Преко овог система се могу применити водотопива минерална ђубрива у сврху прихрањивања усева (фертигација). Вода за наводњавање треба да је квалитетна. Водоводска вода због садржаја хлора није препоручљива за наводњавања. Наводњавања хладном бунарском водом вршити током ноћи и у раним јутарњим сатима.




Прихрањивање

Свака фаза развоја биљке захтева одређен однос хранива!

1) Фаза укорењавања
Стартујемо са јачом дозом фосфора (1:4:1). Повећан садржај фосфора поспешује развој корена и укорењавање расађене биљке. Његов значај у фази укорењавања се повећава са хладноћом земљишта.

2) Фаза почетног пораста
До заметања плодова уједначен однос NPК хранива (1:1:1). Ова фаза траје до почетка интензивног цветања и оплодње. Приближно је подједнако усвајање основних елемената исхране. Фосфор има значајну улогу у процесу цветања тако да је надаље он константно присутан.

3) Фаза од заметања до пораста првих плодова
До прве бербе више калијума и азота (2:1:3). Калијум поспешује боју, укус, квалитет и трајност плодова паприке. Са вишим температурама и јачом светлошћу повећава се потрошња азота.

4) Фаза интензивног плодоношења
У плодоношењу још више калијума (2:1:4). Што је више плодова на биљци, већа је и потражња за калијумом. Од фазе почетног пораста, па до краја бербе према упутству стручног лица додавати фертигацијом и фолијарном прихраном Cа. Честа је појава у паприци трулеж врха плода, која настаје услед недостатка калцијума.





Владица Стефановић,дипл.инг.пољ.