Након поплава људи који гаје воће и поврће у својим баштама често су у недоумици колико је оно безбедно за употребу. Уколико је вашу башту захватила само киша, нема разлога за забринутост. Са друге стране, уколико је башту захватила вода из речних токова, воће и поврће може бити контаминирано фекалним бактеријама, као што су Escherichia Coli и Shigella, паразитима попут Cryptosporidium и Gardia, вирусом Хепатитис-а А, као и хемијским контаминатима: бензином, моторним уљем, разним хемијским растварачима и индустријским загађивачима. Овакве ствари нису за шалу и највише могу да угрозе здравље (па и живот) деце, старијих и оних са слабијим имуним системом.


Уколико је јестиви део биљке дошао у контакт са речном водом, било да је то само мало или је биљка била потпуно потопљена, постоји здравствени ризик. Такође, у већини случајева не постоји начин да се биљка ефикасно очисти. Дакле, најконзервативнији савет је да све што је захваћено поплавом баците на отпад на прописан начин.























Ипак, нешто се може и спасити. Ево неколико савета:


1. Баците сво поврће које се конзумира свеже (зелена салата, млади лук, купус), као и сво зелено лиснато поврће попут спанаћа, блитве, руколе. Не постоји могућност да се овакво поврће ефикасно очисти, јер је пуно набора који су легло патогених бактерија. Сво бобичасто воће, попут малина и јагода је такође немогуће довољно добро опрати како од бактерија, тако и од паразита и хемијских загађивача.



2. Кување поврћа ће убити бактерије и паразите, али неће уклонити индустријске и хемијске загађиваче.





















3. Остало воће и поврће може бити спашено зависно од времена бербе. Уколико је берба неколико недеља после поплаве, ове биљке треба опрати, ољуштити и скувати. Пре бербе проверите да ли је воће и поврће мекано, напрсло, или има било какву физичку ману и ако је тако, баците га. Целовито воће и поврће се може јести, уколико се претходно добро опере водом са чесме (не користите сапун!) И кратко (2 минута) потопи у слаби раствор варикине (2 кашике на 4 литре воде) и након тога опет добро опере хладном водом са чесме. Након прања, ољуштите и скувајте. Водите рачуна да избегнете унакрсну контаминацију са кухињским и другим површинама.


4. Парадајз, патлиџан, тиквице, краставац и остало мекано поврће није безбедно и представља високи ризик по здравље.



5. Поврће код којег се развио цвет пре поплаве (попут броколија, карфиола) до бербе представља недефинисан ризик. Дакле, када се плод развије, можете га опрати И скувати као што је горе наведено, али ризик од тровања и даље постоји.


6. Поврће које расте под земљом, попут кромпира, шаргарепе и цвекле би требало да буде безбедно, уколико је од поплаве до бербе прошло МИНИМУМ 4 НЕДЕЉЕ. Ово поврће треба опрати по горенаведеном упутству, ољуштити и скувати.




















7. Воће и поврће које је процветало НАКОН ПОПЛАВЕ би требало да буде безбедно за употребу.


Да би сте заштитили воће и поврће које није било директно захваћено поплавом, перите руке пре и после бербе, не улазите у кућу са обућом коју сте носили у башти и пресвуците одећу.


Немојте продавати воће и поврће из потопљених башта, јер можете угрозити здравље других људи. Уколико имате било каквих недоумица око безбедности воћа и поврћа из ваше баште, обратите се локалној пољопривредној задрузи.




Текст преузет са http://stajedemo.com/