Због повезаности са биљкама и значајне улоге у природним процесима гљиве се могу наћи на свим стаништима на којима живе и биљке. Гљиве су једноћелијски или вишећелијски еукариотски организми чије соматско тело може да буде:

1. целуларно (код примитивних слузавих гљива)
2. плазмодијално (код сложенијих слузавих гљива)
3. немицелијско (код квасаца)
4. мицелијско (код тзв. правих гљива).


Гљиве су хетеротрофни организми (то значи да за разлику од биљака користе готове органске материје). Према начину живота могу бити сапробне, паразитске и микоризне. Сапробне разграђују биљне остатке (мртве делове биљака) и омогућавају кружење материје у природи. Без тог процеса живот на Земљи не би био могућ. Паразитске паразитирају на другим организмима. Трећа група гљива има специфичан обострано користан однос са биљкама (неке врсте биљака не могу клијати без присуства ових гљива) и носи назив микоризне гљиве. Микориза је веома важна за шумско дрвеће јер без ових гљива шуме знатно заостају у расту и мале су отпорности према болестима. Наиме, гљиве узимају из супстрата воду и минералне материје које користе биљке у процесу фотосинтезе.


Гљиве обављају највећи део глобалне рециклаже органске материје и тиме омогућавају повратак нутријената у супстрат (поред неких бактерија гљиве су једини организми који су у могућности да разлажу главни конститутивни део масе биљног тела, лигнин и целулозу. Без њих био би прекинут ток кружења материје у природи и врло брзо биљне заједнице би се нашле затрпане у сопственом отпаду). Успостављају симбиотске заједнице, такозване микоризе са више од 90 одсто биљних врста - првенствено дрвећа од којих су неке есенцијалне, па гљива помаже биљци у бржем и ефикаснијем усвајању воде и минералних материја из земље, а за узврат гљива од биљке узима готову органску храну коју ова ствара у процесу фотосинтезе.



За све врсте из породице Орхидеја (Orchidaceae) симбиоза са гљивама је обавезна јер без ње биљка не би могла клијати. Гљиве су индикатори загађености атмосфере. За науку представљају специфична и интересантна жива бића за проучавање, нарочито са аспекта диверзитета гљива и њихове животне стратегије развијене током еволуције и као експериментални модел еукариотске ћелије у биохемијским и генетичким истраживањима.


Земљишне гљиве подносе велику киселост . И , ако су у зељишту уништене корисне бактерије , њихову територију заузимају и множе се . Гљиве и бактерије у земљишту имају различита "задужења" . Гљиве и печурке боље од бактерија разлажу ткиво дрвенастих биљака. Због тога су оне бројније у површинском слоју земљишта .Воле добро проветравање земљишта. И не могу опстати у земљишту која је презасићена водом . Печурке нису непријатељи , већ конкуренти бактеријама . Али има и непријатеља . Гљиве обављају важне услуге које се односе на динамику воде , хранљивих материја и сузбијање болести . Заједно са бактеријама , гљивице су важне као разлагачи у земљишту. Оне претварају тешко растворљиве материје у облике које други организми могу да користе.



Микоризна ђубрива

У новије време производе се микробиолошка ђубрива где се за побољшање производње користи микориза или симбиоза гљива и корена биљака. Овде узајамни корисни однос два организма није везан само на легуминозе већ је могућ за све културе.

Принцип: Микоризне гљиве се повезују с кореновим длачицама и из њих црпе храну (залихе угљених- хидрата), а заузврат својим делатношћу помажу биљци у:

1.лакшем примању хранива и воде уз јачање кореновог састава - дубљи корен,маса корена већа и до 90%

2.јачању отпорности на неповољне услове у земљишту – нпр. на сушу, заслањеност тла

3.заштити од узрочника болести – ограничавају раст нападајући друге штетне гљиве и бактерије из земљишта (нпр. Pythium, Rhizoctonia, Sclerotinia, Fusarium, Verticillium) па неке од њих можемо сврстати и међу биофунгициде.


Примењују се и ђубрива са микоризним гљивама као врсте Trichoderma asperellum одређеног соја. Примјењују се уношењем у земљиште након бербе или 10-так дана пре сетве/садње, третирањем семена (најчешће ратарских култура) и утапањем резница и расада у раствор препарата.





Валентина Алексић , дипл.инг. мелиорација земљишта и вода