Овогодишња је зима прошла, а они који су се грејали на дрва сада извлаче двоструку корист. Прва су мањи рачуни за грејање, а друга је пепео, чија сврха је вишеструка. Ево како употребити пепео за обогаћивање тла.


Против пужева, против лукове муве, као додатак компосту или за обогаћивање тла, пепео од дрвета се користи у вртовима за бројне намене. С обзиром на то да је пепео настао сагоревањем биљака, он садржи 13 основних елемената потребних за раст биљака. Изврстан је извор калцијума, калијума и микроелемената за башту. Његов главни задатак у тлу је смањење киселости средине.



Историја употребе пепела као органског ђубрива

Пепео је од давнина препознат као побољшивач тла и поспешивач раста биљака. Још су и древни Римљани забележили вредност враћања пепела тлу. У 18. веку, пепео добијен сагоревањем дрвета служио је за добијање калијум карбоната. Американци су у то доба били извозници пепела. Давне 1790. године, први индустријски процес који је патентиран у САД-у било је добијање ђубрива из пепела. Како су касније откривени јефтинији извори добијања креча и калијума за ђубриво, тржиште пепела је замрло.



Зашто је пепео користан за раст биљака?

Када дрво гори, азот и сумпор се губе у гасовитом стању, а калцијум , калијум , магнезијум и други микроелементи остају у пепелу. Карбонати и оксиди преостали након паљења користе се за умањивање киселости тала. Такође, пепео поправља структуру тешких глинастих земљишта јер разбија тло и помаже у прозрачивању. То ђубриво богато калијумом уопштено је добра допуна уз животињска природна ђубрива која су већином сиромашна калијумом. Калијум у биљака регулише равнотежу воде (ткиво је чврсто и сочно) те игра улогу у преносу хранљивих материја унутар биљке. У недостатку калијума, поврће је осетљивије на сушу, мраз, болести и штеточине.



Хемијски састав пепела

Хемијски састав пепела тешко је стандардизовати јер постоје велике разлике међу врстама пепела. Установљено је да пепео садржи пуно калијума, те још 10-40% креча, 5-10% фосфора и велики број микроелемената. Не садржи азот па га је потребно одвојено додавати. У поређењу са минералним ђубривима, просечни пепео би имао однос као 0-1-3 (NPK). Пепео од дрвета може садржати и неколико елемената који утичу штетно на животну средину, као што су тешки метали. Квалитет и састав пепела зависе од бројних фактора (горива материја, врста дрвета, део биљке, температура сагоревања, начин сагоревања)



Пепео је извор микроелемената

Тако нпр. пепео добијен сагоревањем тресета и каменог угља садржи само 1-2% калијума и фосфора те незнатне количине креча па није препоручљив као ђубриво. Пепео добијен од брикета угља, такође није препоручљив за побољшавање тла јер се у његовој производњи користе штетне материје као петролеј, парафин, боракс, сумпор-оксид, натријум нитрат.

Пепео од различитих врста дрвета показује различита својства. Тврде врсте дрвећа садрже више фосфора и калијума него црногорица, али много мање калцијума. Такође, тврде врсте дрвећа, као што је храст, дају више пепела по јединици употребљеног дрвета и више хранива него меке врсте дрвета. Пепео од букве и граба има садржај око 10-15% калијума и 5-10% фосфора. У просеку, горењем дрвета добијамо око 6-10% пепела.

Пепео добијен од грана и корења је богатији у елементима. Кора нпр има пуно више концентрације Cа, Аl, Мn и S. Концентрације Cа, Мg и Fе у лишћу расту са старењем листа. Пепео од дрвета садржи око 3% калијума који је главни нутритијент повезан са цветањем и плодоношењем. Ипак, ниво калијума ће зависити од старости дрвета које је паљено, младо дрво као резнице остале након обрезивања имаће већи садржај калијума од старих грана.

Температура сагоревања игра улогу у хемијском саставу пепела па тако нпр. више температуре узрокују већи губитак калијума. Такође, с вишом температуром сагоревања, мање се пепела произведе. Зато сагоревање на температурама испод 900 ºC резултира повећаним садржајем калијума у пепелу и минималним садржајем метала.



Планирање коришћења пепела као природног ђубрива

Пре саме употребе пепела као побољшавачи тла, препоручљиво је узети узорак тла и дати га на анализу (pH и хранива). Узорци би се требали тестирати у јесен или зиму . Важно је однети репрезентативни узорак тла у испитну лабораторију. Такође, битно је да се чувају податци о претходним резултатима анализе јер онда можете упоредити промене у саставу нутријената.



Пепео у узгоју меког воћа и лиснатог поврћа

Пепео је традиционално коришћен у узгоју меког воћа и лиснатог поврћа . Данас знамо да највише користи од употребе пепела имају неке биљке из породице трава;



Пепео изврсно органско ђубриво

Према раду Венса (1996.) већина биљака из породице трава као што су и наше најважније житарице ( пшеница , кукуруз и алфаалфа) дају боље приносе уз примену малих количина пепела од дрвета. Но, код примене превеликих количина пепела, приноси се смањују због смањене доступности фосфора због алкалности средине.

Пепео је најкорисније додавати у узгоју парадајза и других биљака из породице помоћница. Но, у узгоју кромпира, повећана базност може узроковати појаву болести. Узгој поврћа ком је потребан калијум, на пример паштрњака, шаргарепе и целера, може се поспешити применом дрвеног пепела. Воли га и цвекла као и тиквице. Махуне пасуља и грашка ће бити пуније уз употребу пепела.

Када је пепео помешан са компостом, може се употребљавати као малч око већине украсних биљака и поврћа, осим уз малине, боровнице, азалеје, рододедроне, који воле кисела тла. Воћке такође успевају боље у лагано киселим земљиштима па им не би требало додавати пепео. У литератури се спомиње да од употребе пепела користи имају и биљке дувана и винове лозе.

Пепео може бити користан у повртњацима где је учестала појава купусне киле код купусњача (узрочник је псеудогљива Plasmodiophora brassicae Vor.) Карактеристични симптоми болести су хипертрофије или задебљања корена у виду вретенастих израслина или кила. Ово ђубриво је добро и за узгој рибизла .
За употребу уз руже постоје различита искуства па га треба користити са дозом опреза.



Како користити пепео?

Пепео се може додавати у повртњак директно на тло у количини од 50-150 g/m² . Након посипавања, пограбуљајте га у земљу не оштећујући корење, или га након распростирања на површини тла у слоју од 3-5cm, фрезом замешајте у тло. Треба пазити да се семе не ставља директно на пепео. Понекад је пожељно просејати пепео да се уклоне нечистоће.

Тамо где користите континуирано пепео, тестирајте промене у pH тла тако да се ниво не дигне изнад pH 7.5
Никад не остављајте пепео na гомили или грудвицама. Пепео можете навлажити пре употребе, али ако претерате, пепео ће се згрудвати с водом. Важно је што равномерније посути пепео по тлу, што је тешко достижно због његових физичких својстава. Пепео се може додавати класичном механизацијом за расипање стајњака или оном за расипање креча. Да би сте постигли најбоље резултате, пепео укопајте јер хемијски делује тек када је у контакту са земљом.

Пепео нипошто неће бити довољан, већ је у ђубрењу треба користити и одговарајуће количине ђубрива са повећаним садржајем азота и фосфора. Количина пепела којом се третира мора бити контролисана.
Употреба пепела у побољшавању тла мора бити с намером да се постигне / одржи оптимална киселост земљишта. Базни ефекат пепела се такође разликује од једне до друге врсте пепела и било би га добро одредити у лабораторији. Додатно, ако се уз пепео користе и друга ђубрива, онда њихову количину треба искалкулисати јер су пепелом у тло већ унети и други елементи. То се поготово односи на усеве који су осетљиви на вишак фосфора и калијума. Неки радови извештавају о штетним последицама превелике употребе пепела. Но, штете по усеве настају управо због превисоког pH који није оптималан за усеве на којима се примењује пепео. Најсигурније је да се држите препоруке да на површини од 100 m² можете користити не више од 10 kg пепела годишње .



Јесен, право време за ђубрење

Јесен је најбоље време за ђубрење пепелом. Током јесењег ђубрења, pH тла је уопштено нижи и ако тада користимо пепео, он ће имати више времена за биохемијске реакције док се вегетација не почне будити.



Пепео на ливади

Уколико пак у залихама имамо веће количине пепела које су произашле из хладне зиме, пепео можемо разбацивати чак и током раног пролећа (док је тло још суво, а вегетација није почела). Никако не убрзо након садње или клијања јер би могао изазвати краткотрајну базност која утиче на раст биљке. Такође, пепео понекад може упити пестициде па се заштитна средства не би смела употребљавати 3-5 дана пре употребе пепела. За посипање пепела потребно је изабрати дан без ветра због великих губитака, а можда и проблема са комшијама. Није препоручљиво посипати пепео пре великих киша. Пепео употребљен за ђубрење треба да се користи најмање два месеца пре додавања азотних ђубрива (узрокује губитак азота путем амонијака). Ако посипате пепео за дана у којим је утврђена висока релативна влажност ваздуха, мање је прашења.



Вода и пепео не иду заједно

Приликом употребе пепела на ораницама , потребно је водити рачуна о удаљености од водотока (подземне или надземне воде). Најмање би растојање извора воде требала бити 15m од места употребе пепела због опасности од загађења . У кршким подручјима растојање би требала бити и дупло већe. Пепео се не сме употребљавати на пољима на којима се редовно задржава вода. Такође, због прашења приликом расипавања пепела, треба водити рачуна о близини суседних кућа.



Превелике количине пепела доводе до алкалности

Пазите да применом превеликих количина пепела не би довели до тешко поправљиве алкалности пољопривредне површине. Најбоље је претходно дати тло на анализу у неки од педолошких лабораторија.
Избегавајте коришћење пепела на тлу где планирате засадити кромпир јер базни услови подстичу појаву краставости код кромпира.

Здравље такође треба узети у обзир код руковања пепелом, удисање честица пепела и контакт са кожом могу довести до нежељених последица. Препоручљиво је носити маску, наочаре и рукавице те држати делове тела покривене приликом употребе пепела, а касније се испрати. Исто тако, свежи пепео може садржати врући угаљ па представља опасност од пожара. Немојте употребљавати пепео од паљења осталог отпада , картона, угља или лакираног и обојеног дрвета. Овако добијен пепео може садржати отровне и штетне компоненте за биљке. Нпр. лепак из картонских кутија и папирних кеса садржи борон, који је отрован за многе биљке ако га добију у количини за нијансу већој од оне довољне за нормални раст.

Немојте употребљавати пепео на базним земљиштима или уз биљке које воле киселу животну средину. Базним земљиштима потребно је додати сумпор. Немојте користити пепео уз тек проклијале биљке, јер пепео садржи превише соли за клијанце. Немојте додавати пепео са азотним ђубривима као што су амонијум-сулфат, уреа или амонијум-нитрат. Ова ђубрива производе гас амонијак у контакту са базном средином као што је пепео.



Складиштење пепела

Пепео би се требао искористити за обогаћивање тла што пре. Ако ипак због, лошег времена морате одложити примену, пепео би се требао складиштити тако да онемогућите његов додир са површинским или подземним водама. Најбоље је складиштење унутар просторије, али ако се пепео ипак складишти напољу, треба га сместити на подлогу (фолију, тенду и сл) са уздигнутим ивицама. Простор за складиштење треба да буде удаљен од извора воде, воде за напајање животиња, те покривен због ветра. Никад не остављајте пепео на киши јер ће се калијум који је у топљивом облику лагано испрати.



Пепео у заштити од болести и штеточина

Пепео можемо употребити у заштити биљака против болести и разних штеточина. Поспите пепео око биљке коју желите заштитити тако да онемогућите прилаз организмима који прилазе по тлу. Тако ће мрави одустати од јагода, а пужеви голаћи од лиснатог поврћа. Али, када се пепео навлажи, губи своја својства репелентна. Такође, учестала употреба пепела на овај начин може превише подићи pH тла, или акумулацију високог нивоа соли штетне за биљке. Сувим пепелом може се запрашивати кромпир до појаве цветова да би се одбила златица.



Ђубриво од пепела спречава настанак гљивица и трулежи

Биљка се може и попрскати воденим раствором пепела (трећина посуде напуни се пепелом, залије врелом водом до врха, одстоји два дана, и на крају процеди). На овај начин одбијају се инсекти који се хране лишћем. Прскање је потребно поновити 2-3 пута у размаку 8-10 дана.

У компостишту, пепео од дрвета се користи за одржавање неутрално киселе средине, која је најбоља средина при којој микроорганизми растварају органске материје. Поспите пепео на сваки слој додатог компоста. Пепео такође додаје нутријенте компосту. Најједноставније је запамтити да додамо онолико пепела да га након мешања са компостом не можете визуелно издвојити.

Употребом пепела из властите пећи, уштедећете на ђубриву за своје вртове. Иако постоји неколико алтернатива употреби пепела у побољшавању тла, чини се логичним да је најбоље земљи вратити оно што нам је земља дала.



И не заборавите!

Користите пепео којем знате извор.
Пошаљите узорке тла на анализу пре коришћења пепела.
Сагоревати дрво треба на температури од 500-900 ºC због најефикаснијег задржавања нутријената.
Употребите само доњи слој пепела који се задржава на тлу, а не и фине честице које се задржавају у ваздуху.
Додавати треба пепео у земљу ретко (једном у ротацији) и у малим количинама.
Не користите хербициде истовремено јер их пепео може везати.
Избегавајте подручја са биљкама које воле киселу средину (маховине).





Текст преузет са https://www.agroklub.com/