Код избора парцеле за производњу парадајза мора се водити рачуна о ораничном (хумусном) слоју који не би требало да буде мањи од 20-25cm, као и о нагибу земљшта, тамо где је нагиб земљишта у правцу пружања редова 5%, парадајз се може наводњавати и вештачком кишом. Тамо где тај нагиб износи 5-10% у обзир долази једино наводњавање кап по кап, јер би ерозија уништила усев парадајза.


Као и сво поврће и парадајз тражи одређену pH реакцију земљшта. Оптимална pH реакција за гајење парадајза је 6,5 - 7,5 мада се у литератури среће шири дијапазон од 5,5 - 7,9. Код избора земљишта за производњу парадајза мора се водити рачуна и о садржају CаCО3 (креч, калцијум карбонат). На земљиштима где је тај садржај преко 5% не би требало гајити парадајз, јер је отежано, а често и онемогућено усвајање микроелемената, који су неопходни за правилан раст и развој биљака. Уједно не би га требало гајити ни тамо, где је садржај креча испод 1%.


За разлику од паприке и краставца који траже веома плодна земљшта, парадајз се може производити на земљиштима која садрже два и више процената хумуса. Ако је садржај хумуса испод 2%, мора се унети велика количина органских ђубрива (стајњак) у земљиште.


Код планирања производње парадајза, треба да водимо рачуна и о заслањености земљишта. Парадајз спада у средње осетљиве културе на садржај соли у земљишту као што су и кромпир, боб, купус, карфиол, кељ, келераба, салата, спанаћ, плави патлиџан, тикве, диње и лубенице. То значи да са повећањем заслањености земљишта опада и принос. Код парадајза конкретно то значи да је спорије укорењавање, ситни су плодови, а на њима се јављају оштећења (некрозе). Поред заслањености земљишта морамо водити рачуна и о салинитету воде за наводњавање. Све соли узоркују заслањење земљишта, чак и мале концентрације. Вишегодишњим наводњавањем доводи се до погоршања структуре. Погоршавају се воднофизичка својства, која касније није ни једноставно ни јефтино поправити.


Најбољи резултати у производњи постижу се тамо, где се парадајз гаји на дубоким, растреситим, дренираним (водо-пропустљивим), топлим земљиштима, благо окренутим југу, добре структуре и богатим у хранивима, која се налазе у лако приступачном облику.




Славица Коџопељић дипл.инг ратарства