Црвене калифорнијске глисте или црвени калифорнијски хибриди створени су на Универзитету Државе Калифорнија током процеса хибридизације различитих врста глиста 1956. године. Овај хибрид убрзава настанак биомасе и експлоатацију подлоге. Калифорнијске глисте служе као обрадива "јединица" органског отпада. У 24 сата једна тона глиста може обрадити једну тону отпада претварајући га у користан био хумус који се употребљава као вештачко ђубриво у биодинамичној пољопривреди. Калифорнијске глисте могу произвести 18-26 генерација годишње. У наткривеним подручјима чак и до 500 генерација за разлику од локалних глиста које могу произвести тек 4-6 генерација годишње.


Током 50-тих година гајење глиста у индустријске сврхе како би се добило корисно и еколошки сигурно вештачко ђубриво било је популарно у многим државама. Процес обраде органског отпада употребом глиста назван је вермикултивација, док је добијен производ био биохумус. Најважнија карактеристика ове биотехнологије била је могућност глиста да обраде велику количину органског отпада:


- измет свих врста животиња

- органски талози

- отпад индустрије за прераду хране органског порекла.


Метода вермикултивације има важну улогу у решавању еколошких проблема везаних за смањење загађења.



Опште карактеристике црвене калифорнијске глисте :

Боја јој је тамно црвена

2. Дише кроз кожу

3. Дуга је 6-8 центиметара, 3-5 милиметра широка и тежи око 1,4 грама

4. Не подноси сунчеву светлост; изложена сунчевој светлости угинуће у року неколико минута.

5. Живи у просеку 4-5 година и може произвести, под одређеним условима, до 1.300 нових црва годишње.

6. Црвене калифорнијске глисте у исто време једу и праве тунеле, остављајући за собом терен који је нађубрен много боље него било којим вештачким ђубривом.

7. Исцедак калифорнијске глисте има пет пута више нитрогена, седам пута више фосфора, 5 пута више калијума, два пута више калцијума него оригинални органски материјал.



Црвене калифорнијске глисте се могу узгајати на било ком месту уз максималну температуру од 40 °С. Ове глисте, на температуре између 14 и 27 °С, достижу максимални капацитет репродукције. Када је температура испод 7 °С, глисте ће престати да се размножавају, али ће и даље производити хумус у мањим количинама. Одрасли теже око једног грама и производе дневно један грам хумуса, значи поједу исто онолико колико теже, што вермикултуру чини врло занимљивом. Да бисте их извадили из хумуса који су произвели довољно их је оставити дан-два без нове хране, а потом ставити нову храну поред. Тражећи нову храну, калифорнијске глисте ће се брзо пребацити на то место (50 посто њих ће бити тамо за само неколико сати). Међутим, младе глисте ће још остати на старом месту и треба сачекати 30-так дана да се и оне пребаце на ново место.











Уколико само желите да продајете глисте, ставите нову храну поред и покупите их следећи дан. Тако ћете оставити мале глисте и неколико одраслих да наставе продукцију на истом месту. Вермикултура је бизнис у експанзији и, у блиској будућности, биће незамењив за пољопривреду.


У неким местима у свету већа је потражња за глистама и хумусом него што их има у понуди. Једини начин да се поврати плодност у изразито експлоатисаној земљи јесте уз помоћ хумуса који су произвеле глисте. Земља која се више не може обрадити ће бити чак плоднија него икад, уз 100 % органско ђубриво – хумус глиста. Осим тога, можете их узгајати да производе хумус само за вашу употребу или се бавити продајом.



Текст преузет са https://www.agroplod.rs/