У животу успевају углавном једноставне ствари. Биолошка борба није једноставна. Да би заживела у пракси треба доста знати, уложити много рада, средстава и капитала. Шта биолошка борба захтева: Знање.



Између инсеката који се хране биљкама или биљним производима и "корисних" инсеката који се хране њима постоји ланац исхране. Предатори су увек мање бројни, спорије се размножавају и никада не угрожавају опстанак врсте убијањем животиња од којих зависе.


Како је то регулисано? Гусенице се хране лишћем и могу обрстити шуму или воћњак. Да би свариле лишће имају алкалну средину цревног тракта па разлажу целулозу. Могу да преживе до недељу дана без хране. С друге стране, предатори су оријентисани на исхрану месом па имају благо киселу средину цревног тракта. Предатори не могу дуго да живе без хране. Неке од њих, као златоока (Ch. carnea), полифагни предатор се храни сисањем хемолимфе жртава што представља неку врсту инфузије. Златоока не избацује измет јер већину хранива свари. Оно што се не свари избацује приликом пресвлачења. С друге стране, гусенице ГУБАРА избацују велику количину измета и праве тепих испод стабла. Ово су велике разлике између фитофага и предатора. Доста предатора има сличне захтеве као и жртве. Тако, стенице O. minutum, A. nemorum полажу јаја у ткиво биљака и развиће ларви зависи од квалитета тургора. Крушкина бува са којима се хране стенице, такође забадају јаја у ткиво крушке и ларве се не могу развити без сокова биљака односно слично предаторима.



Полифагни предатори као што је златоока (Ch. carnea, Ch. perla, Ch. septempunctata и др.) имају изражен канибализам. Да би се ово избегло, јаја златооке су положена на дугим дршкама. Ова особина представља велики проблем приликом паковања и испуштања оваквих организама па се ларве златооке испуштају у објекте измешане у пиљевини. Опстанак врсте код инсеката заснован је на понашању женке. Она непогрешиво полаже јаја не биљке којима се храни њезино потомство. Слично је и код предатора или паразитоида: женка паразитоида ће положити јаја само у инсекте у којима ће потомство преживети. Односи између жртава и паразитоида су очито сложенији него што се предпоставља.


Предатори фитофагних гриња (буба мара S. punctillus), затим стенице Orius minutum, Anthocoris nemoralis и др., долећу у воћњак само када је популација достигла 4-5 гриња по листу. Ова бројност се сматра ПРАГОМ ДОЛЕТАЊА. Имага предатора се хране а полажу јаја само када бројност гриња (хране) достигне од 8-10 по листу односно када постоје могућности да потомство предатора исхраном заврши развиће. Ово се сматра за ПРАГ ПОЛАГАЊА ЈАЈА. Популација гриња и даље расте а предатори настављају са полагањем јаја али долази до штета и бронзирања лишћа јабуке. Ови предатори су познати као “чистачи” али чишћење долази исувише касно. Штете су већ присутне. Чишћење се наставља и када се бројност смањи на 5 гриња по листу, одрасле одлете из воћњака у потрази за новом храном. Ово се сматра као ПРАГ ОДЛЕТАЊА ПРЕДАТОРА (Pasqutora односно бројност предатора мора бити увек већа од жртава. Да би се заштитила јабука од болести и штеточина користе се инсектициди и фунгициди који имају директни и индиректни утицај на преживљавање предатора али и гриња практични резултати сузбијања гриња па су ограничени.


У нашим условима најприсутнији је предатор Amblyseulus andersoni који спада у тип IV, односно у почетку вегетације његова бројност мора бити изнад бројности жртава. Умножавали смо A. andersoni и испуштали у јабучњак у Обреновцу. Због примене инсектицида, бројност се повећала тек пред крај сезоне па је A. andersoni утицао само на смањење бројности црвеног паука за наредну годину. У пракси могу се користити специфични акарициди као што је пропаргит прскањем сваког другог реда. Преостале гриње на нетретираном реду су храна ларвама предатора који не могу да напусте воћњак (Baillod,1986).


У природи је тешко користити биолошку борбу јер је велики избор хране за предатора и паразита. Ако испустите предатора или паразита у ваше поље или воћњак, они ће одлетети тамо где је најповољнија и бројнија храна. Зато, се нешто веће могућности пружају у затвореном простору као што су стакленици. Такав пример је сузбијање беле лептирасте ваши (Trialeurodes vaporariorum паразитом Encarsia formosa). Према Фостер, Келлy, 1978 биолошка борба је могућа ако се унесе 60 000 осица E. formosa по hа а бројност беле лептиасте ваши је ниска. Треба водити рачуна да бела лептираста ваш спада у такозване "р" селектиране организме односно који имају велику репродукцију и да се бројност мора контролисати смањеном исхраном и заливањем биљака. Од хемијских мера користе се само селективни инсектициди као што су buprofezin, pyriproxifen и слично. У пракси, власници желе што већи принос и одређеног квалитета плодова па се E. formosa користи само док се не формирају плодови .


За сузбијање беле лептирасте ваши користе се и индустријски произведени биопрепарати на бази ентомопатогене гљиве Verticilium spp. У пластеницима где је релативна влажност висока, а код нас таквих има, гљиве се развија на имагу, на ларвама беле лептирасте ваши као и других лисних ваши. Ипак, напомињемо да се не могу применом ових препарата избећи извесне штете и утицај на смањење квалитета плодова.


Праг штетности код биолошке борбе су већи него код примене хемијских мера борбе. Корисни инсекти не морају бити увек корисни. Тако се жута буба мара храни спорама пепелнице, значајне микозе на усевима и цвећу. И поред тога што смањује бројност спора, имага разносе споре и на тај начин шире ову болест. Примена инсеката против инсеката захтева организације гајења инсеката предатора или паразита али на индустријски начин. Обично се користе вештачке подлоге или природна храна. Најтежи технички проблем је масовна производња јајних паразита јер је тешко имитирати јајни хорион. Показало се да хорион није само чврста опна него има и додатне особине око дисања, размене гасова, заштите и др. И када се произведу корисни инсекти мора се организовати паковање и транспорт на безбедан начин до потрошача и у што краћем року.




Микробиолошко сузбијање инсеката

Инсекти најчешће оболевају од вироза, затим од бактериоза и микоза. Први услов коришћења неког патогена у биолошкој борби је да се развијају само на инсектима. Вируси инсеката су се прилагодили биологији домаћина. Тако већина гусеница оболева од Бацуловируса типа гранулозе или једарне полиедрозе. Губар има једну генерацију годишње а живот гусеница траје свега 24-30 дана. Да би преживели период без гусеница вируси су укалупљени у протеинске грануле или полиедре. Посебан проблем је производња вируса јер се ради о облигатном паразиту па се умножава само у живој ћелији. У ову сврху користе се и инсекти домаћини или у ферменторима на култури ћелија. На ова два начина произведен је већи број препарата на бази вируса. Најпознатији је Madex за сузбијање јабукиног смотавца (C. pomonella). Активна материја су вируси гранулозе у количини 1,5 x л013 гранула по литри. Користи се у количини 160 до 240 ml/hа. Гусенице угињавају за 3-5 дана. Madex се користи посебно за сузбијање прве генерације јабукиног смотавца а плодови добијени на овај начин се могу користити као храна за труднице или за спремање дечје хране (каше). Применом вируса гранулозе не може се избећи убушивање гусеница у плодове али када су плодови млађи и кисели, ране од убушивња зарасту.



За сузбијање губара (L. dispar) производи се препарат под именом Gypcheck а активна материја су вируси полиедрозе. У биолошкој лабораторији у Земуну, производили смо вирусе нуклеарне полиедрозе и користитли их авионима за сузбијање губара. Вируси нуклеарне полиедрозе се углавном користе у фази латенце или ране проградације да би се вирус умножио а да не доће до појаве голобрста. Вируси се уносе по методи "првог уношења". Ако се вируси користе у проградацији долази до епидемије ове вирозе али се не може избећи дефолијација изнад 60%. Трећи препарат на бази вируса је Маместрин или за сузбијање гусеница купусне совице (M. brassicae). Препарт се користи по методи "масовног уношења" или 0.5 kg вирусних полиедара по hа. На овај начин се може постићи задовољавајућа заштита купуса или купусњача. Оболеле гусенице мењају понашање, пењу се на врохове листова и не праве штете. Ипак, овде има прљања главица. Четврти препарат Virin HC на бази вируса једарне полиедрозе се користи за сузбијање дудовца (H.cunea). Препарат се користи по насељима јер није отрован за човека или животиње. И овде оболеле гусенице мењају понашање и пењу се наврхове стабала где угињавају.


Основни проблем код коришћења вируса у микробиолошкој борби је њихова производња, чување вирулентности (мора бити у фрижидеру до употребе), цена и међународно тржиште јер се ови инсекти углавном јављају циклично. Тако губар или дудовац се јавља сваких 5-9 година и користе се када је ниска бројност домаћина јер инкубациони период може бити и до 15 дана. Профит не трпи празне периоде па већина препарата на бази вируса нема континуитет производње. Због лакшег гајења, бактерије се најчешће користе у биолошкој борби. Бактерије се умножавају индустријски у ферменторима на релативно јефтиним подлогама:


Најпознатија бактерија је Bacillus thuringiensis var. kurstaki, за сузбијање гусеница, B. thuringiensis var. tenebrionis за сузбијање кромпирове златице и B. thuringiensis var. israliensis за сузбијање комараца или неких Диптера које се јаваљају у гајилиштима печурака. B. thuringiensis се користи најчешће у шумама као стабилним биотопима јер примена хемијских препарата изазива теже поремећаје у биоценози. Не делују на пчеле и друге корисне организме. Напомињемо да је код нас B. thuringiensis коришћен за сузбијање губара у претходној градацији у количини од 660 тона и био је продаванији препарат од било којег хемијског на нашем тржишту. И у задњој градацији губара коришћен је B. thuringiensis var. kurstaki. Ови препарати се користе по методи “масовног уношења” јер делују спорама и инсектицидним кристалима протеинске природе. Њихова је примена ограничена на ниску бројност односно само када је бројност јајних легала губара до 1000 по hа и тада се могу користити у регистрованим количинама од 3 l/hа. Већа бројност губара захтева најмање два третмана. У обе градације губара било је шума и до 100 000 јајних легала по hа па није тешко предпоставити да ли је било голобрста. Код нас ове сојеве бактерија производи Технолошки институт у Зрењанину под називом Д-Стоп (за дудовца и друге гусенице), К-Стоп (за комарце и шампињонске мушице) и З-Стоп за сузбијање кромпирове златице. Применом ових препарата може се постићи ефикасност и смањење штета од инсеката испод економског прага штетности. Посебно су намењени у органској производњи.



Текст преузет са https://www.agroplod.rs/