Осим општих захтева биљака према еколошким условима, узгајамо их и као мешане врсте које заједно хармонично расту. Коренске излучевине или мириси једне врсте могу штитити другу врсту од болести и штеточина. Зато приликом сетве или садње треба водити рачуна о томе које су биљке добри, а које лоши суседи.


Биљке утичу једна на другу на тај начин што луче активне материје - фитонциде . Фитонциди су различите биолошке активне материје које стварају биљке, а које делују на животне процесе суседних биљака и малих организама подстицајно или спречавајући. Они могу усмртити бактерије и гљивице, отровати инсекте и глисте, али и подстаћи суседне биљке на бујан раст или тотално блокирати раст суседне биљке. Они су главни кривац зашто постоје табеле добрих и лоших суседа у башти. Никад се не ради о утицају само две биљке једна на другу, ту је цео низ утицаја околине, живог света, pH вредности тла, околног биља, који итекако могу утицати на првобитни однос споменуте комбинације 2 биљке.


Према Драги Знаор биљке можемо поделити према намени и резултатима који се постижу њиховим упаривањем па према томе разликујемо:



Биљке које се међусобно директно помажу саде се у непосредној близини. Разлог благотворног међусобног утицаја вероватно лежи у коренским излучевинама. Као најчешћи пример наводи се комбинација:



- шаргарепе с грашком, салатом, луком и блитвом;
- купусњача с краствацем, грашком, целером и блитвом;
- целера са луком, пеперминт са копривом итд



Биљке које помажу другој култури обогаћујући тло су првенствено биљке које се користе за зеленишно ђубрење, али и лан који побољшава структуру тла, хељда и различак те соја и репица које благо делују на тешка тла.


Лоши суседи су на пример неке биљке које не подносе близину одређених других биљака, попут руже и коморача, јагода и купуса, пасуља и лука, цвекле и празилука и кромпира, лука и купуса и др.


Биљке које помажу уколико се на површини са другом културом налазе у односу 1:100 и више су већина ароматичног биља (осим коморача), а имају позитиван утицај на многе културе. Коприва, уколико је засејана уз ивице других култура стимулишуће делује на њихов раст. Слично делује и пасуљ око целера и краставца, камилица около лука те рен око кромпира.


Биљке које штите суседе од напада штеточина имају непријатан мирис, укус или боју због којих их штеточине не воле, или пак воле па их привлаче више него главна култура. Тако се шаргарепа и лук заједнички штите од мрквине и лукове мушице, а салата штити ротквицу од бувача. Жалфија, тимијан и изоп одбијају разне врсте гусеница, пасуљ у патлиџану чува од напада кромпирове златице, драгољуб штити јабуке од напада лисних и крвавих ваши, а пелин и метвица штите од многих других инсеката.


Биљке које одбијају остале животиње , као на пример рицинус, који посејан око куће одбија комарце, а разне врсте млечика и свеже зовине гранчице одбијају глодаре.


Биљке које смањују напад болести су на пример све врсте лука, јер добро делују против плесни. Уљана репица засејана у виноградима и воћњацима, испаравањем уља из својих цветова богатих сумпором знатно смањује нападе болести. Слично делују и гљиве засејане у малч испод воћака и јагодичастог воћа јер на себе лепе биљне болести.


Биљке које привлаче птице су углавном грмолике биљке богате плодовима и прикладне за савијање гнезда.
Непрактична страна слепог држања ових правила је та да може бити реч о биљкама које су засађене на истом простору, а захтевају сасвим различиту ђубрење те да се на тај начин отежава рад мханизацијом. Зато је потребно ове примере прилагодити сопственим потребама.



Добри и лоши суседи у повртњаку


Добри суседи у повртњаку:

рана шаргарепа - лук
касна шаргарепа - празилук
пасуљ - цвекла - чубар
целер - празилук
шаргарепа - салата - влашац
парадајз - першун
парадајз - целер
салата - ротквица - келераба
купусњаче - пасуљ
краставац - мирођија



Лоши суседи у повртњаку:
салата - першун
коморач - парадајз
пасуљ - лук
купусњаче - лук
парадајз - грашак
грашак - пасуљ
кромпир - сунцокрет
кромпир - парадајз
купусњаче - горушице



Постоји једно правило видљиво у табели лоших суседа, а то је да се углавном не смеју комбиновати биљке из исте породице . Више је разлога за то. Биљке из исте породице требају иста хранива (неке требају више азота, неке калијума) и углавном их нападају исти паразити и болести. Зато су одличне комбинације биља у једној гредици оне где биљке имају различите потребе за хранивима па најбоље могу искористити ресурсе из тла без потребе за додатном ђубрењем, имају различито дубоко корење и спољни раст па свака на другачији начин рахли земљу и заузима простор (нпр. лук и салата) те једна другој својим мирисом терају наметнике или једна другу штите од болести.


Комбинација махунарки и купусњача је одлична јер омогућава добру искористивост простора. Пример, садња два реда ниског пасуља, а између 1 ред купусњача: на почетку је пасуљ бујнији, а кад он роди и заврши берба, тад више почињу да бујају купусњаче и оне добијају више места у леји. Истовремено, махунарке обогаћују тло азотом, а купусњаче требају доста азота.


Једна од одличних комбинација су шаргарепа и лук. Разлог зашто она функционише је што шаргарепа својим мирисом тера Лукову муву, а лук својим мирисом тера мрквину муву. Обе врсте воле добро обрађену земљу пуно хумуса и имају веће потребе за калијумом па је пожељно ту гредицу пре пођубрити и дрвеним пепелом и обе ће одлично реаговати на то. Као рубну културу, да би се максимално искористио простор, може се посејати салата или ротквица.


Још једна комбинација, вековима стара, је комбинација кукуруза, високог пасуља и тикве . Кукуруз је потпора високом пасуљу, пасуљ ђубри тло азотом, тиква користи пуно ђубрива које произведе пасуљ те заклања и штити тло својим великим листовима.


Паприка је из породице помоћница, дакле сродник кромпира и парадајза, а биљке сродници вероватно имају исте добре и лоше суседе па се може комбиновати са купусњачама и невеном, што је иначе и одлична комбинација за парадајз. Ово је комбинација гладна ћубрива, па обавезно треба пазити на плодоред, или боље пођубрити гредицу пре садње.


Пшеница се боље развија и мање је нападају болести ако у њеној близини расту биљке кукоља, а успешном се показала и заједница пасуља, тикви и кукуруза. Неке биљке својим мирисом растерују штеточине и тиме штите, не само себе већ и своје суседе па ће тако понеки парадајз посађен са купусом растерати штеточине које нападају купус. Добри суседи паприци су спанаћ, салата и ротквице, а лоши махуне, док се парадајз успешно развија у друштву купуса, целера и паштрњака, а нешто слабије у присуству грашка и кромпира.


Кромпир се лоше слаже са целером и сунцокретом, али добро успева у друштву купуса и спанаћа, док су грашку добри суседи краставац и салата, а лош - махуне. Махуне се успешно развијају и расту у близини купуса и цвекле, а лоше у присуству грашка и пасуља, док су добро друштво салати купус и ротквице. Добри суседи краставцу су црни лук и махуне, а лош ротквица, док целеру прија присуство салате, спанаћа, празилука и махуне. Шаргарепи су добри суседи све биљне врсте, а на многе од њих и она повољно утиче тако што их штити од штеточина.



Зачинско биље и цвеће


За здраву и разнолику башту неопходно је и зачинско биље и цвеће. Тако су најосновније биљке у врту невен и кадифица , које својим мирисом терају нематоде и тако делују оздрављујуће на тло. Добро је у сваки слободни кутак убацити неки цвет који ће привлачити корисне инсекте у башту или зачинско биље које делује оздрављујуће на тло и својим мирисом тера наметнике.


Врсте које су увек пожељне:

- камилица : делује оздрављујуће на тло, побољшава укус купусњачама и кромпиру, у кромпиру има и утицај на заштиту од кромпирове златице, привлачи ваши па их тако одвраћа од осталог биља

- босиљак : одлично се слаже са парадајзом, одбија наметнике

- мак : привлачи осолике мува, које су природни непријатељ биљних ваши

- циније : привлаче корисне инсекте у башту, сунцокрет привлачи птице у башту, које се хране и изметом богатим фосфором, ђубре тло својим корењем, везују азот, тако да ђубре и околно тло.



Приликом састављана годишњег плана за сетву требало би узети у обзир чињеницу да се неке биљне врсте успешније развијају и расту у присуству других биљака које их штите од болести и штеточина, али свакако треба имати у виду и чињеницу да поједине биљне врсте ометају раст и развиће других . Правилно одабрана комбинација мешовитог узгоја биљака смањује употребу хемијских средстава, при чему се добијају здравији производи.





Текст преузет са https://www.agroklub.com/