Малчирање значи застирање тла које обрађујемо природним материјалима. То није нека нова техника, већ је то пренешено запажање из природе - у природном облику тло нигде није голо као код "конвенционалне" обраде земљишта. Голо је тло изложено суровим утицајима природе: сунце исушује тло, ветрови одувавају горњи хумусни слој, киша удара на површину тла, разара структуру земље и испира хумус, те се под наведеним условима ствара кора на земљи кроз коју не може проћи ваздух, током зиме мраз пролази дубоко у незаштићену земљу и онемогућава живот у горњим слојевима земље.






















Слика: овако изгледа површина земље кад сунце нагло осуши горњи слој земље на којем је стајала вода након обилне кише


Тло испод малча остаје топлије, тако да и током зиме може бити станиште многим животињским врстама, штити тло од спољних утицаја као што су сунчеви зраци, јаке кише и ветрови. Испод малча земља дуже задржава влагу и мрвичасту структуру јер ју не набија кишa, такође штити од прегревања од јаких сунчевих зрака. Истовремено слој малча онемогућава бујање корова на површини коју прекрива. Температура испод малча је уједначена и то боље одговара биљкама за раст, а и плодови нису блатњави након јаких киша, јер малч "амортизује" ударце кише.



Тло прекривено малчом идеално је станиште многим инсектима и осталим животињама које константно рују и прозрачују земљу, увлаче и прерађују органски материјал у земљи, те тиме гноје земљу, односно стварају компост на лицу места. Осим тога, последица малчирања и повећања живота испод земље је природни извор угљеничне киселине коју у тлу производе микроорганизми. Угљенична киселина излази из земље на површину и биљке ју упијају кроз сићушне отворе на наличју листова, а она је потребна биљкама за производњу шећера. То је објашњење зашто на малчираним површинама биљке јако бујно расту.


Дакле, малчиране површине су боље станиште за животиње и микроорганизме који рахле и гноје земљу, одржавају тло зими топлијим и штите га лети од прегревања, штите тло од сунца, ветра, кише, ерозије. За баштована / ицу то значи мање копања, мање корова, мање заливања и мање гнојења - јер део тих функција одрађује малч.


Малч се ставља на нетом обрађене гредице, пре него се земља осуши. Малч треба константно додавати, јер он "нестаје" великом брзином - инсекти га одвлаче под земљу. Занимљиво је да чак ни лишће испод дрвећа заправо није потребно уклонити - до 90% лишћа глиста и остали инсекти одвуку под земљу и тамо га прераде, те се теко повећава количина хумуса у земљи.





















Ево како то изгледа на јесен испод моје форзиције кад инсекти увлаче лишће под тло:


Једини недостаци малча су у условима влажних година, јер су тад идеално скровиште за пужеве, али и то се може избегнути на начин да се малчира само у танком слоју, те код тешких врста тла. Малчиране гредице су такође јако привлачне и волухарицама, али чињеница јесте и да ће волухарице ако им се допада копати и испод немалчираних гредица, стога то није разлог за одустајање од малчирања.



Материјал за малчирање, односно технике малчирања бих поделила у 3 групе:


1. Живи прекривачи тла

Одређене биљке својим растом прекривају и штите земљу од исушивања. Прошле сам године "открила" једну "коров" - мишјакиње (цријевац, лат.Stellaria media), односно њене карактеристике за одличан покривач тла од јесени преко зиме до пролећа. Мишјакињa је најпознатија као инвазивна врста корова, а нажалост мање позната као лековита биљка и цењено поврће у доба Римског царства. Карактеристике ове биљке могу се јако паметно искористити и тако јe из "непријатеља" претворити у "савезника".


Како сам ја то учинила?

Мој главни проблем је био премало материјала за настирање ради поприличне величине врта, и тако ми је неминовно један дио зарастао коровом. Прве сам га године бесомучно чупала на јесен и њиме прекривала гредице, што такође није лоша идеја, али изискује доста напора. Тад сам приметила да мишјакињa ионако не расте током летњих врућина, већ само на јесен иу рано пролеће - а у то време ионако не вршим никакве захвате по земљи - па сам ју оставила нек расте. Одлука се показала паметним идејом - мишјакињa расте као тепих по гредицама - проширила се и прекрила гредице и тако преузела све добре функције малча. У рано пролеће је и идеално поврће које укусом подсећа на укус младог куваног кукуруза, а кад је време за пролећну сетву она је већ отишла у семе, једноставно се макне с гредица, нема велико корење и испод је земља одличне мрвичасте структуре, аи тад јe и даље искористим као материјал за прекривање гредица. Ретко кад почиње бујати током лета по гредицама, у "инвазију", и то добродошлу креће крајем јесени. Углавном, посматрајте корове које имате у врту и пробајте искористити природне карактеристике себи у корист.





















На слици се види саг од мишјакиње која има ситне беле цветиће, сличних је карактеристика и честославица, плавих цветића.

Током лета, одличан покривач за тло може бити и драгољуб, на цветним гредицама рецимо Alissum за прекривање празнина између већег цвећа, разно лековито и украсно жбуње које попуњава празнине и штити тло.



Зелено ђубрење

Зелено ђубрење је стара ратарска метода помоћу које се повећава плодност тла и штити тло од спољних утицаја. Иако се је ова техника више користила на великим површинама, те су се одређене биљке узгајале и потом заоравале у тло да се повећа плодност тла, препоручљива је и на мањим површинама. Свуда где тренутно имате слободне гредице, препоручљиво их је засејати одређеним биљкама које штите тло и повећавају плодност тла.


За зелено ђубрење најпогодније су биљке које својим корењем поваћава количину азота у земљишту - неке врсте детелина, горушица, махунарке. Како је корење тих биљака "алат" који скупља азот, препоручује се чим дуже оставити корење у тлу, тако да се надземни део може касније порезати и положити на тло, а корење остаје у тлу. Једино ту као недостатак могу споменути корење детелине - има јако инвазиван и бујан систем корења и брзо прекрива све око себе, па зна бити проблем кад се жели нешто друго садити на ту површину, приличан је посао макнути сву детелину да се направи место за друге биљке.




Фацелија је такође одлична биљка за зелено ђубрење, својим корењем тј излучевинама корења тера нематоде из тла где је посађена, расте јако брзо и својом зеленом масом брзо прекрива тло, а цветови су јако привлачни пчелама. Она се сама јако успешно засејава, а лако се помера ако се жели нешто друго засадити, те се може њоме малчирати.





















Слика: цвет фацелије



2. Природни материјали за прекривање гредица

Многи природни материјали могу се искористити за прекривање гредица. Може се користити откос траве, сено, слама, лишће, празне махуне убраних махунарки, коров по гредицама - поцупане и уситњен послаган по гредицама, папир и картон (ипак у мањим количинама), кора дрвећа (за врсте које воле киселије тло), камење (идеално као украс у цветним гредицама), полузрели компост. Посебно је добар малч од појединих биљака, а ради својих карактеристика:




- Листови гавеза - садрже доста калијума, одличан су материјал за гредице парадајз





- Листови парадајза - одличан малч за купусњаче јер терају паразите који нападају купусњаче, а и сам парадајз воли бити малчиран "сопственим" материјалом



- Коприва - посебно је воле кишне глисте, побољшава квалитет хумуса - препоруче се стављати и у компост





- Лековито биље - делује оздрављујуће на тло и биљке


Ако стављате малч од свежег откоса траве косилицом, ту морате бити опрезни и никад га не стављати у дебелом слоју - свеже покошена трава косилицом почиње ферментирати ако је стављена на хрпу, температура у таквој гомили порасте прилично, чак и до врућег, и почиње се пушити из ње. Зато свежи откос траве оставите да се осуши барем један дан, или га стављајте јако растресито и у танком слоју. Дан-два након стављања таквог малча гредице миришу јако пријатно по свежем сену - то је мирис који враћа у детињство :)


У ком слоју стављати малч је дискутабилно питање. Зависи од врсте тла, колико је влажна година, коју врсту биљака и у којој фази вегетације имате на гредицама ...


Постоје технике код којих се ставља дебели слој малча 5-8 cm (не дебље јер тад малч може сметати и гушити тло) - такав малч додуше не можете ставити ако сте баш посејали семе на ту леју - биљчице неће моћи доћи до површине. Дебљи слој малча би препоручила код одраслих биљака или кад у гредицу садите већ припремљен расад, нипошто код сетве, и никад тик уз биљке, него га мало размакните од биљке. Код танког слоја малча не смета биљкама ако је тик уз њих, јер такав танки слој ионако под утицајем инсеката испод јако брзо нестаје и треба га стално додавати.


Код сетве се препоручује чим тањи слој малча, најбоље ситно уситњени откос траве. А ако свеједно стављате дебели слој малча, размакните га на месту где сте сејали семе, да семе може нићи и младе биљчице порасти.























3. Вештачки материјали за малчирање

У продају се може набавити црна фолија која се може користити за малчирање, она се често користи код узгоја јагода. Црна фолија додуше штити тло од испаравања и задржава топлоту, али не пропушта влагу споља и онемогућава циркулацију ваздуха. А пре или касније код многих коров ипак успе нарасти испод и почиње се гурати напоље кроз отворе за биљке.


Постоје и перфориране фолије које омогућавају бољу регулацију влаге и ваздуха.





Међутим, обе врсте фолије имају један велики недостатак, а то је одсуство органске материје за животињске заједнице у тлу испод њих. Једна од главних функција малча је и ђубрење тла, вештачки материјали то не могу, стога се препоручује чим их мање користити.






ЗАКЉУЧАК

Најпаметније што могу препоручити јесте: испробавајте и посматрајте резултате. Пробајте искористити сав органски материјал који имате при руци и пробајте га искомбиновати са самониклим биљем које има погодне карактеристике у вашем биосистему. Можете набавити и баштенску сецкалицу и тако уситнити органски материјал који имате и направити га погодним за малчирање ваших гредица. Покушајте заборавити на чисте и уредне непокривене гредице као верзију идеалног повртњака / цветњака - малчирање се у пракси показала као пуно боља и ефикаснија метода. И малчиране гредице могу једнако тако изгледати уредно, ако вас то брине. На крају крајева, ту је ипак битнија функционалност од оног што ће можда рећи комшије.


Ја у највећој мери користим свежи откос траве, који уситњен растресито распоређујем по гредицама. То је материјал који највише имам при руци, а и показао се идеалним у начину на који ја обрађујем башту - код мене се мноштво биљки само засејава, и самим тиме дебљи слој ми је непожељан јер би сметао код ницања биљчица. Зато се код мене комбинација самониклог биља зими и тањи слој малча током године, уз покров од почупаног корова који буја током лета, показао као идеална комбинација за тип врта коју ја желим направити - а то је врт који се делом сам засејава, делом га ја надопуњујем.


Шта ће се показати као идеална метода у вашем врту: испробавајте и пратите, учите из сопствених грешака ... . Идеална метода за ваш биосистем ће се сам наметнути кроз извесно време.




Силвија Колар-Фодор



Текст преузет са https://www.biovrt.com/