Краставац је осетљив чак и на ниске позитивне температуре па се из тог разлога директна сетва може обавити тек када прође опасност од касних пролећних мразева, у другој половини априла, када се земљиште загреје на 15-17 степени. Семе у таквим условима ниче за 7-10 дана.


На мањим парцелама сетва се обавља у кућице у које се полаже 3-4 семенке. Размак кућица је 30-40cm у реду и 100-120 cm између редова. Засејана површина може се покрити агрилом, па се на такав начин сетва може обавити за око 15 дана раније. Агрил се не затеже да би биљке могле несметано да се развијају.



При ђубрењу крастзавца треба водити рачуна о форми појединих храњива у ђубривима. Калијум се додаје у форми калијум сулфата, а избегавати калијум хлорид. Азот треба обезбедити у амидном и амонијачном облику око 25-50% и нитратном од 50-75%. На такав начин се обезбеђује раније формирање и већи број женских цветова а тиме и већи принос.


Нега краставца се састоји у редовном окопавању, заливању и заштити од болести и штеточина. Краставац је осетљив на пепелницу и пламењачу о чему се мора водити рачуна. Ако се краставац сади из расада веома је важно водити рачуна да се корен не оштети, из тог разлога се краставац и не пикира.


Расад у време садње треба да има формирана 4 стална листа, не сме се дуго задржавати у расаду јер се биљке после тешко опорављају и расад не сме преживљавати никакве шокове.




Мира Миљковић дипл.инг.