Томатиљо, (tomatillo) је плодовито поврће из рода мехурица (Physalis) породице помоћница (Solanaceae). Далеки је пођак свима добро познатог парадајза и близак пођак биљке Physalis peruviana чији се плодови код нас на тржишту могу наћи као егзотично воће под називом перуанска јагода. Порекло вуче из Мексика, али узгаја се у целој Латинској Америци где је и данас најважнији састојак надалеко познатих латиноамеричких салси.


Плод томатиља омотан је нејестивом кошуљицом која је прво зелена и чини потпуно затворен лампион. Растом плода кошуљица пуца, суши се, мења боју у нијансе смеђе и поприма структуру сличну папиру. Кад се одстрани кошиљица плод је најчешће благо лепљив, али лепљива се кошиљица лако одстрањује водом или трљањем. Варијетети се углавном разликују у боји плода (зелени, жути, црвенкасти и љубичасти), ређе у величини самог плода. Жути и зелени варијетети су киселијег укуса и чешће се употребљавају за припрему јела, док су тамнији, црвенкасто и љубичасто обојени, нешто слађи и цењенији за конзумацију у сировом стању и употребу попут воћа (за припрему желеа, џемова и посластица). Томатиљо има висок садржај пектина.


Оригинално астечко име за томатиљо је tomate, док су данашњи парадајз називали jitomate. Доласком парадајза у Европу због поједностављења изговора назив се поједноставио у tomate и изведенице тог назива укорениле су се у великом броју европских језика. У деловима Мексика и данас се под tomate подразумева томатиљо, а не парадајз. Због незнања и истозвучног пандана у енглеском језику, у рецептима за латиноамеричка јела темељна намирница често је погрешно преведена и уместо томатиља наводи се парадајз.


Може се користити у припреми различитих јела, али основна употреба томатиља у кулинарству је у припреми, по многима најукуснијих салси, сосева, маринада и супа. У правилу у великом броју јела може заменити парадајз и дати јелу специфичан и посебан укус. Ако у куварима или на интернету потражите рецепте за припрему јела с томатиљом она су већином из латиноамеричке кухиње и по правилу се готово увек припремају с додатком велике количине насецканих свежих листића коријандера (Coriandrum sativum). У енглеском и шпанском језику свежи се коријандер наводи као cilantro. Будите опрезни, за разлику од сушених семенки коријандера које су већини од нас познат зачин угодног мириса и ароме без ког многи не могу замислити припрему неких сухомеснатих производа, свежи коријандер има изразито интензиван и за већину становника наших крајева неприхватљив, чак и гадљив мирис. Укуси су наравно ствар навике, мексичка и индијска кухиња су готово незамисливе без овог зачина, можда ће те након неколико конзумирања свежег коријандера и ви прихватити његов мирис и укус (што ја још нисам успео), али ако га први пут додајете у храну количину смањите на 1/4 наведеног у рецепту, или још мање. И свакако га пре додавања помиришите и пробајте да би сте били сигурни. Будите креативни, разни други зачини које и иначе користите у вашој кухињи учиниће јела с томатиљом врло укусним.



Томатиљо врло добро успева у нашем поднебљу. Узгајајте га као парадајз, сва основна правила за узгој и негу парадајза можемо применити на њега. Обратите пажњу једино на чињеницу да је за оплодњу потребно имати посађено барем две или више биљака, један грм не може дати плод.


Најбоље га је узгајати из расада: посејте семе у клијалиште у марту и држите на топлом месту док биљке не достигну висину од 4-5 cm. Пресадите их у засебне посудице, препоручљиво промера већег од 8 cm, и даље узгајајте на светлом месту и сниженој температури с дневно-ноћним колебањима. Превисока или уједначена температура у овој фази потстакнуће биљке на пребз раст с издуженим и крхким стабљикама и одбацивањем доњих листова. Пресађивање на коначно место раста врши се крајем априла или у мају, након престанка опасности од касних мразева.


Уколико немате добре услове за узгој расада, сигурнија опција је да купите већ узгојене младе биљке у саксијама и посадите их у врт. Препоручени размак између појединих биљака је 80-100 cm, томатиљо има бујан раст и радо расте у ширину с повијањем бочних грана до тла и стварањем новог кореновог избоја.





Текст преузет са https://www.prirodna-hrana.info/