Одувек је било важно знати узгојити и сачувати властито семе. То је било важно јуче, у време хибрида, а штa тек да кажемо данас у време генетски модификованих биљака. За нас који узгајамо или желимо узгајати биљке за људску исхрану, "храну за здравље" како ја волим рећи, неопходно је и природно узгојено семе. Потребно нам је семе узгојено без минералних ђубрива и пестицида и које није "заштићено" отровима (црвено или зелено обојено семе).


Узгој семена за властите потребе релативно је једноставан посао, посебно за самооплодне биљке. Али узгој семена за тржиште подлеже одређеној законској регулативи која се мора до у детаље поштовати. Постоји Закон о семенарству који прописује како и под којим условима се сме узгајати семе одређене биљне врсте. Они који буду желели узгајати семе на већим површинама, мораће упознати прописе о семенарству.


Ми ћемо се данас позабавити узгојем и чувањем старих сорти семена за властите потребе и размену међу пријатељима. Очување старих сорти није само себи сврха. Оно значи промишљенији поступак с драгоценим наследним особинама, које и узгајивачима биљних култура могу и те како добро доћи. И за такав узгој морамо се придржавати одређених "правила игре" која намеће природа појединих биљних врста и њихових сорти.


Читав биљни свет разврстан је у разреде, редове, породице, родове и врсте. Врсте су нпр.: салата, пасуљ, грашак, шаргарепа… Сорте су унутар поједине врсте нпр.: азуки пасуљ, градиштанац, тетовац итд. Најједноставније за почетнике је узгајати семе самооплодних врста у које спадају: пасуљ, парадајз, паприка, салата…


За странооплодне врсте плодност зависи од инсеката, ветра који може пренети полен са мушких цветова једне биљке на тучак женских цветова друге биљке исте врсте. Ту лако долази до укрштања и зато је понекад потребно применити изолацију која може бити:

- временска изолација,
- просторна изолација,
- изолација врећицама,
- изолација "кавезима"



При том је јако важна селекција, да изаберемо биљке са најбољим својствима. Треба водити рачуна да пре цватања одстранимо биљке са лошим и нетипичним својствима. Зрело семе скупља се по сунчаном времену. Семе можемо чистити сувим (пасуљ, грашак, житарице) или мокрим поступком (парадајз, тиквица, краставац…). Након прања следи сушење семена.
Семе складиштимо у хладнију просторију уједначене температуре.





















Неке биљке нам дају семе већ у првој години (пасуљ, парадајз, паприка, краставци…), док су неке биљке двогодишње ( све коренасто поврће: шаргарепа, першун, чичак. даикон... и већина зељастих, а лук можемо сматрати трогодишњом биљком. У првој години узгојимо луковицу, у другој садимо луковицу и узгојимо главице за јело, а у трећој години најлепше главице садимо за семе. Постоје и биљке које се размножавају гомољима: кромпир, чичока, бели лук…



10 златних правила


- Семе узимамо са што је могуће више (најмање 8-10) здравих, виталних и за сорту типичних биљака.
- Кад год је могуће плодове остављамо да у потпуности дозре на биљци.
- Семе сакупљамо по сувом и сунчаном дану.
- Ако је семе потребно досушити, распростиремо га у танком слоју на топлом, прозрачном али сеновитом месту (на пр. таван).
- Темпертура не би смела бити виша од 35 º C.
- Потпуно суво семе спремамо у добро зачепљене бочице.
- На сваку бочицу напишемо име биљке и време бербе.
- Семе складиштимо у хладном и мрачном простору и на што је могуће уједначенијој температури ваздуха.
- При сетви не сејемо сво семе одједном. Остављамо "златну резерву" за случај да сетва или берба у тој години не успије.
- Семенке редовно размењујемо са комшијама, пријатељима, познаницима…




Злата Нанић