Једна од предности поседовања сопствене баште с лековитим, ароматичним и зачинским биљем је добијање свежих, зравих и јестивих листова, цветова или плодова, погодних за спемање укусних јела, чајева и напитака, али и препарата за лечење и негу. Понекад оно може имати и другу улогу. Гајено заједно с поврћем и цвећем, својим мирисом одбија непожељне инсекте, а разни биљни одвари могу заменити пестициде и ђубрива, због чега биље има важну улогу у производњи поврћа на органски начин. Треба имати у виду и то да најчешће лепо делује у башти и да привлачи пчеле и друге корисне инсекте.


Нешто више о појединим врстама које се употребљавају у лековите сврхе и као зачин, али могу и да заштите од штеточина поврће, воће или украсно биље, сазнаћете у овом прилогу. Припремили смо га у сарадњи с др Татјаном Марковић, научним сарадником и специјалистом за природне продукте, лековито и ароматично биље у Иституту “Др Јосиф Панчић” у Београду.



Кисељак, першун и лукови су лековите и зачинске биљке које се често налазе у повртњаку. Своје место имају и оне које се гаје због семена, попут мирођије и селена. Пракса узгоја за добробит, односно развој самих усева предмет је многих дискусија. Неке од дилема су да ли купус заиста боље расте када се сади наизменично с тимијаном и мирођијом, или да ли боб "прошаран" чубром мање нападају црне мушице. У сваком случају, баштовани имају позитивна искуства с ароматичним врстама у својим баштама. Поједине штеточине као што је мрквина мува, проналазе усеве по мирису. Због тога ароматичне врсте у њиховој близини могу да их заварају. Исто важи и за биљке из рода Brasicca, које купусина мува налази по мирису. Постоји и могућност да биље директно делује на развој усева или штетоточине преко излучевина из корена.


Узгој биља између усева није једноставан. Пре свега не смеју међусобно да се загушују, па треба обезбедити довољно простора. С обзиром на то да се већина повртарских култура уклања из старих и сади у нове леје кад прође сезона, у ту сврху погодне су само једногодишње биљке. Бели лук се може посадити на јесен у леје са шаргарепом за следећу годину, а такође је корисно да се посеје ред мирођије у леју купуса. У ствари, и једногодишње и вишегодишње врсте требало би узгајати по ивицама леја или попуњавати празне кутке, јер било да директно помажу усеву или не, оне доприносе разноврсности баште и лепо изгледају.



Око леје купуса - невен

Невен (Calendula officinalis L) је украсна, али и лековита једногодишња, ређе двогодишња биљка, лепих жутих до наранџастих цветова. Треба га сејати око леје поврћа, јер мирисом и излучевинама корена делује на нематоде и купусаре. Може се гајити и у саксијама, иако у том случају квалитетом заостаје за баштенским. Најчешће се сеје у пролеће (март, април) или крајем лета. Чај од осушених цветова невена користи се против болова у желуцу и за регулисање менструалног циклуса. Од свежих цветних латица праве се козметички препарати тако што се потопе у блага биљна уља.


Многим биљкама, а нарочито купусу одговара када се у близини налази божје дрвце (Artemisia abrotanum L). Његови сиви, зелени и сребрни листови украс су баштенских леја и вишегодишњих живица, а уз то одбија и штетне инсекте у воћњаку. Размножава се ожиљеним меким или полузрелим резницама узетим у лето, али и дељењем на више биљака у јесен или пролеће. Може се гајити и из расада произведеног у грејаном простору (сетва крајем зиме). У башту, на осунчано место, пресађује се када достигне петнаестак центиметара. Дуже живи и отпорнији на сиромашнијим и сувљим земљиштима. Млади изданци су ароматични и горки, те је позната њихова медицинска употреба, између осталог, у поспешивању варења и рада јетре. Због освежавајућег и дуготрајног мириса, листови се додају разним биљним мешавинама (потпури).


Питома нана (Menta x piperita) мирисом одбија штеточине купуса и лисне ваши. Ова вишегодишња биљка одлично успева на лаким, алувијалним и плодним земљиштима, чак и на већим надморским висинама. Размножава се једногодишњим столонима у јесен (сптембар) и пролеће. Примењују се уобичајене мере неге, уз често заливање посебно у фази гранања. Има нешто веће потребе за хранљивим материјама, пре свега азотом и фосфором. Због инвазивног ширења, у башти се њен развој мора ограничити. Користи се за разне чајеве, посебно када су у питању органи за варење и дисање. Цени се и као зачин.



Мирис босиљка (Ocimum basilicum L) не прија лисним вашима, комарцима и грињама. Ова једногодишња биљка има и фитоцидно дејство, односно спречава развој корова. У биобашти захтева веће саксије или око педесет центиметара простора. Најлакше се размножава расадом, произведеним у топлим лејама (сетва почетком марта). Расађује се када достигне висину 10-12 центиметра, обично у првој половини маја, после позних пролећних мразева и слана. Одговарају јој осунчани положаји заклоњени од ветра, оцедно и плодно тло средње киселе до слабо алкане реакције. Редовно се залива. У лековите сврхе користе се цветне гранчице, а лишће је популаран зачин. Свеже се додаје јелу пре послуживања, док се суво може самлети у прах и потом употребљавати. Примењује се и за добијање напитака који подстичу варење.


Као мамац за лисне ваши, али и за одбијање беле мушице од гајених биљака, може послужити драгољуб (Trapaeolum majus L), једногодишња украсна и лековита врста. Има левкасте цветове наранџасте до црвене боје. Најлепше цвета на осунчаном земљишту с довољно влаге. На стално место сеје се у пролеће, кад прође опасност од мраза. Пузећи варијетет или пењачице прекривају изданцима два и више метара, док су полупузави жбунасти и краћих изданака. Може да расте и у саксијама, лонцима и контејнерима. Пупољци, цветови и млади листови дају љуткаст укус салатама, а насецкане зелене семене махуне користе се с першуном за украшавање јела или као замена за капар.


Чубар (Satureja hortensis L) повртари често узгајају поред пасуља, да би га заштитили од штетних инсеката. Иако је жбунаста бијка може да се гаји у саксијама, док јој је у башти довољно тридесетак центиметара. На присојним местима с довољно светла и топлоте ствара више етарског уља. Размножава се искључиво семеном, које се сеје површински од марта до краја маја. Саднице ове једногодишње биљке производе се у грејаном простору и расађују у мају. Важније мере неге док не ојача су плевљење и заливање. Најлековитији је чубар на самом почетку цветања. Тада подстиче излучивање воде и знојење, ублажава стомачне тегобе и делује на рад јетре. Као зачин додаје се пасуљу и другим теже сварљивим јелима. Користи се и приликом
припремања дивљачи и рибе.


Мирис повратића (Tanacetum parthenium L), вишегодишње зељасте биљке одбија поједине шеточине краставаца и тикава. Међутим, привлачи неке које се појављују на купусу, што умањује његову "одбијајућу" улогу. Најчешће се користи у профилакси и за лечење мигрене. Преперучује се гајење у саксијама, а у биобашти је повратићу потребно око 60 центиметара простора. Воли осунчана места и умерену влажност тла. Сеје се у периоду од марта до августа. Свеже семе лако клија, па се често самозасејава. Може се произвести и расад у хладним лејама, при чему ће се добро избокорити и боље напредовати.


Бораго (Borago officinalis L) спада у једногодишње биљке које могу да искористе за попуњавање празних места у башти. Пчелари га радо гаје око кошница, јер се његови плави цветови појављују целе сезоне. На стално место сеје се од априла до јуна. Међутим, да би у пролеће што раније процветао, производњу расада треба почети у јесен, а у априлу биљке расадити (презиме с формираном розетом). Најбоље успева у делимичној сенци и заклоњен од ветра. Сецкани свежи листови борага дају освежавајући укус салатама, супама и хладним пићима.


Врсте из породице Laminaceae такође су цењене у пчеларству. Цветови босиљка, чубра, милодуха, слатког мајорана и тимијана пчеле посећују чак и по лошем времену. Исто важи и за влашац (Allim schoenoprasum L) у цвету, који прави лепу ивицу у леји. Може се гајити и у саксијама, при чему би га требало редовно прихранљивати. У башти му је довољно осунчано место, не веће од пола метра. Сеје се у пролеће или умножава дељењем бокора крајем јесени. Додаје се салатама, варивима од поврћа, умацима, говедини, јајима и разним супама и сосовима. Делује као благ антибиотик, побољшава пробаву, чисти крв и штити од прехладе.


И за друге корисне инсекте биље може да буде привлачно. Осолике муве слећу на расцветале штитасте цвасти врста из породице Apiaceae, као што су мирођија и морач. Ако неку биљку нападне лисна ваш, ова мува ће на њу положити јајашца из којих ће се излећи ларве, а њима су ваши природна храна.




У башти са цвећем


Биље се гаји међу цвећем због привлачности, али и зато што може да га заштити. Влашац је, на пример, веома декоративан и добро се комбинује с осталим украсним врстама. Међутим, мање је познато да руже ""маскирају"" мирис влашца, који иначе одбија биљне ваши с ""краљице цвећа"".


Лаванда је вишегодишња, полужбунастна и медоносна цветна врста, која се често вида уз ивичњаке. Изузетно је декоративна, па се гаји се појединачно и као жива ограда, а може и да сачува земљиште од ерозије. Поред тога, има и лековита својства. Цвет се употребљава за обогаћивање мириса појединих чајева, а као лековита компонента улази у састав разних биљних мешавина. Ипак, највише се користи за освежење простора и заштиту одеће од мољаца и у мирисним врећицама за купке.


Жалфија и тимијан, имају привлачне златне, љубичасте и пегаве варијетете. Врсте са сребрним лишћем, попут сантолине и многих представница рода Artemisia, могу изледати упечатљиво било да су у лејама посађене саме, било да су у мешовитим ивицама. Паперјасти листови морача праве леп контраст у цветним ивицама и погодни су за цветне аранжмане, као и меко округло лишће и зеленкастожуте цветне главице вирка.



Минерално ђубриво од гавеза

Биље је богато минералима. Управо то својство, које га чини драгоценим додатком нашој исхрани, може бити од користи и гајеним биљкама. Гавез је најзначајнији у том погледу. Посебно је богат калијумом, па је идеалан за прихрану поврћа у доба сазревања (парадајза и краставаца). Течно ђубриво од гавеза довољно је "јако" да обезбеди хранљиве материје биљкама у саксијама и жардињерама. У књизи Тајне Биобаште, др Татјане Марковић наводи се да је за ову намену најпогоднији руски хирбридни гавез, јер садржи знатно више калијума, калцијума, гвожђа и мангана, раније почиње да расте, има снажнију биљку и стога је и бољи за стално сечење. Међутим, сасвим довољан је и домаћи.


Домаћи гавез (Symphitum officinale L) може да се гаји из семена, али се лакше размножава ожиљеним кореновим резницама или младим изданацима узетим у пролеће или крајем лета. Такође, лако се умножава дељењем бусена (најбоље у јесен). Не препоручује се узгој у саксијама, а у башти му је довољно око деведесет центиметара простора. Највише лисне масе даје на богатим земљиштима, мада на многим добро успева. Место би требало да буде прошарано сенком.


Течна прихране за поврће припрема се од свежих листова , којима се напуни буре без притискања, а затим се прелије водом. Након три-четири недеље (по топлом времену мање) долази до ферментације и добијену прозирну смеђу течност треба процедити. Мала количина концентроване хране, погодна за саксијске биљке може се направити у кофи с рупицама на дну, у коју се листови грубо послажу и притисну. Црн Ферментисани сок почеће полагано да капље у суд испод кофе. Пре примене концентрат се разреди у односу 12 - 15 милилитара на литар воде.


Лишће гавеза је одличан додатак компосту, јер доприноси разлагању гранчица. Заправо, све биљне остатке из баште требало би исецкати и додати на компостну гомилу, што је најбољи начин да се искористе драгоцене материје које садрже. На страном тржишту, иначе, постоје катализатори компоста биљног порекла. Тако нпр. "Quik Return" садржи корисне састојке камилице, маслачка, валеријане, хајдучке траве и коприве, те стимулише развој бактерија разлагача биљног материјала при добијању компоста.



Одвари уместо пестицида


Многи баштовани успешно користе биљне одваре уместо пестицида. Они не делују тако брзо као хемикалије, али ни не штете самониклим биљкама и животињама, нити остављају опасне остатке у башти.


Бели лук је због антисептичких својстава и садржаја сумпора основа је за добијање биолошког фунгицида, намењеног прскању биљака. Изгњечене главице потопе се у 750 милилитара воде и оставе преко ноћи, а затим се течност процеди у боцу с распрскивачем. Овај раствор је погодан и за потапање семена грашка и пасуља пре сетве, јер спречава труљење и одбија мишеве.


Горко биље, попут пелина, које се често користи против мољаца у кући, успешно сузбија и штеточине у башти. Хладни одварак од листова припрема се исто као и од гавеза. Поред тога, измрвљено и осушено лишће може се посути око гајених биљака.


Ефикасан инсектицид или фунгицид прави се и од зове. Тридесетак минута треба кувати 450 грама листова у 2,2 литра воде. Средство је посебно успешно против гљивичних обољења листова ружа.




Светлана Живановић