Методама органске пољопривреде омогућено је побољшање услова животне средине, односно побољшање екосистема, побољшање и очување квалитета воде, побољшање и очување земљишта, његове плодности. Применом метода органске производње, применом природних процеса код производње биљака и животиња, изоловањем земљишних парцела, сточарких фарми, објеката за прераду, контролом воде за наводњавање, обезбеђивањем стручњака који примењују своје знање и прате актуелности и научна сазнања, осим добијања органских производа, произвођачи могу остварити и високи профит.


Због велике загађености одређених региона на нашој планети, постоје делови, нарочито у развијенијем делу света, где је немогуће засновати органску производњу због вишедеценијске употребе штетних хемијских средстава, односно нагомиланих отрова у самом земљишту.


Наша земља, уважавајући сопствене природне карактеристике и ресурсе, треба да што брже и обухватније законски регулише овакав начин производње хране, нарочито због отклањања препрека у промету на страна тржишта. Прехрамбени производи из органске производње и по неколико пута су скупљи него исти производи из конвенционалне производње.



Како је наша земља пуна региона који су практично „нетакнута природа”, постоји шанса да се исти одмах укључе у органску производњу без протока времена за конверзију (што је велика предност, уштеда и добитак). Због разлика у техничко-технолошком степену развоја западних земаља, сиромашније земље не могу бити конкурентне у многим областима, међутим органска пољопривреда је велика могућност коју би требало искористити.




Марко Богојевић дипл. инж.