Барем би у башти требали бити заштићени од отрова, ваздух који удишемо је загађен прашином и штетним материјама, вода такође и била би права лудост унети га у једини простор који може, бар делимично, бити ослобођен отровних материја које, ако с једне стране доносе корисне учинке, с друге стране доносе велику штету. Једно уобичајено средство против штеточина не истребљује само штетне инсекте, већ убија или у најбољем случају тешко оштећује и оне корисне. И не само то. Такви производи уништавајући неке врсте наметника, узрокују размножавање нових и пуно опаснијих паразита против којих се, што је још горе, требају применити све јаче хемијске супстанце.


Не сме се заборавити да су инсекти опрашивачи биљака. Када се узгаја нека биљка, узгајају се и њени паразити, али они, готово сви, имају у природи неког противника. Ко се бави баштованством покушава наравно одржати равнотежу између наметника који оштећују биљке и њихових нападача и устрајава на том еколошком путу, иако резултати нису одмах видљиви. Бубамара се, на пример, успева увући свугде, чак и у пупољке цвећа, она истражује доњу страну лишћа, коју најчешће нападају наметници, и ту у пролеће оставља своја јајашца, жуто-наранџасте боје, које се нипошто не смеју уништавати, већ их треба чувати.


Свици врше корисну функцију у башти, хране се баштанским и виноградарским пужевима, посебно опасним јер изузетно воле младице, жабе су прави чистачи, као уосталом и косови, дроздови и слепи мишеви. Добар баштован би требао проширити своја знања о инсектима тако да их може препознавати и сазнати чиме се хране и јесу ли за њега корисни или не.



Прикладна метода борбе против нежељених посетилаца састоји се у просторном одвајању биљака од оних које испуштају њима одбојан мирис.У ту сврху кадифица мора увек бити присутна у природној башти јер се показала веома успешна. За уклањање ваши са ружа довољно је гурнути у земљу у близини сваке биљке, чен белог лука, који ће корен руже упити супстанцу која ће их одбити, или се између грмова руже засади влашац (erba cippolina).





Баштовану такође може бити од помоћи коприва, неоправдано презрена, која чини биљке које расту око ње отпорнијим на паразите, држи подаље пужеве, појачава мирис ароматичног биља, храни ларве лептира, а скупљена на гомилу, убрзава сазревање компоста. Пужеви, опасни прождрљивциизданака, могу се уништити ако око грмова које желимо заштитити наспемо мали насип од пепела висине и ширине од неколико центиметара или токо што ће мо утиснути у земљу стаклене посуде допола пуне пивом у које ће пужеви упасти неодољиво привучени мирисом.


На крају треба подсетити да наметници у природи имају функцију поспешивања уништавања болесних и слабих биљака, дакле онај који узгаја здраве и јаке биљке ће свакако имати мање штете од наметника. А да би биљке биле здраве потребно их је узгајати на здравој земљи.


Једна од најраширенијих болести међу онима које погађају биљке, ретко смртоносна, али у стању да изазове велике штете је пепелница, коју изазивају гљивице које покривају зелене делове биљака белим прахом. Пепелница се развија у сувом раздобљу, али се вртоглаво шири када је повећана влага. Болест се може избећи редовном (једном недељно) применом сумпора, коју треба извршити када је температура изнад 20°С, на нижој температури сумпор не делује, а на већој од 30°С може управо оштетити биљке.


Треба избегавати превелику густину биљака, уместо тога обезбедите проток ваздуха, који користи превенцији против ове гљивичне болести.





Прeузето из књиге "Биоврт-природне технике" Еве Симони.