Маслачак је наша најпознатија врста дивљег самаониклог поврћа, чији се млади листови у пролеће пре цветања користе за салату. Једе се као и зелена салата зачињен сољу, сирћетом и уљем.

За исхрану се користе зелени листови искључиво пре цветања јер кад процвета листови постају горки и штетни за људску исхрану. Вишегодишња је биљка и у башти се гаји одвојено заједно са другим двогодишњим и вишегодишњим поврћем.


Постоје и културне сорте маслачка које имају крупније лишће и бољи квалитет од дивљег. Сеје се у рано пролеће плитко 1 – 1,5 цм дубине, у редове са 20 до 30 цм размака. За добар принос и квалитет потребно је плодно и влажно земљиште.


Горчина маслачка може да се умањи ако се гаји као ендивија, када лишће достигне дужину од 15 – 20 цм веже се при врху и омота папиром, да би добило бледо зелену боју, јер етиолирано лишће није горко.


Маслачак садржи 7,52% угљених хидрата , беланчевина 2,55% и 0,62% уља. Такође је богат и минералима и то калијума, калцијума, магнезијума и фосфара као и витаминима Ц, А иБ .

Влајковац Јоргованка, дипл. инг.