Типови раста парадајза:


1. Детерминантни – ниски култивари

Грмолики, расту до одређене висине 75-100 cm, а када почну доносити цветове, вегетативни раст им престаје. Свака кратка бочна грана на врху носи цват. Плодови дозревају истовремено и након главне једнократне бербе, која траје око месец дана, биљке се чупају. Добар су избор за прераду у индустрији и домаћинству. Биљке није потребно резати, а за потпорањ су довољни стубови (колци) с водоравно постављеном жицом.



2. Индетерминантни – високи култивари

Стабљика им расте и доноси плодове неограничено до мраза или дуже уз грејани заштићени простор. Из пазуха сваког лисног пупа стабљике стварају бочне гране – заперке. За квалитетну производњу потребно је усмерити раст стабљике у висину. То захтева сталну негу – везивање стабљике и резидбу заперака и лишћа. Осим тога, за високи парадајз треба знатно више
простора.



3. Семидетерминантни – полувисоки култивари

Имају својства и високих и ниских сорти – производња може трајати целе сезоне, као код високих сорти, али нису тако необуздани већ им дебела стабљика наликује на ниски грмолики парадајз. Након сваког цвета на главној стабљици формирају више бочних грана (најчешће 2 заперка). Захтевају потпорањ од хоризонталне жице причвршћене на стубове или се воде
окомито уз конопац.




Скидање заперака (пинцирање стабљике)

Заперци су пострани избоји који расту из пазуха листова главне стабљике. Сваки неоткинути заперак расте, цвета и развија плод. Заперке доносе сва 3 типа парадајза. Они на детерминантној биљци не утичу на производњу плода па се скидају само испод првог цвета за боље прозрачивање биљке.

Код индетерминантних сорти растући заперак одузима храну створену фотосинтезом и главна стабљика касније ствара плод. Плодови су ситнији и мање их је. За квалитетније плодове који раније дозревају – сваки заперак се скида кад постане видљив (2 cm). Код семидетерминантних сорти заперци се скидају на исти начин.




Узгој парадајза на "2 стабљике"

Овај се начин примењује код високих и полувисоких типова. Другу стабљику представља први заперак испод првог цвата и њен се раст усмерава као главна стабљика. Код полувисоких сорти може се створити и трећа стабљика. Тада се оставља први заперак изнад првог цвата. Припазите на густоћу биљака, препоручује се садња 2,5-3 биљке/m2
.


Скидање лишћа код високог и полувисоког парадајза

1. За боље прозрачивање биљке, скида се 1-3 листа при тлу испод прве цветне гране. Тада је индетерминантни парадајз висок 1,2-1,5 m и има 5 заметнутих цветних гранчица.

2. Почетком бербе плодова (на најнижој етажи) почиње право скидање лишћа. Уклањају се листови који су хранили те плодове , а то су 1 лист испод и 1-2 листа изнад зрелог грозда.

3. Лишће изнад недозрелих плодова храни и штити их од сунчеве палежи и није их пожељно скинути.

Код свих типова парадајза скидају се листови оштећени од болести и штетoчина и они који жуте и одумиру.




Везивање парадајза

Висок и полувисок парадајз веже се и омота око конопца. При дну је конопац фиксиран за стабљику, а при врху се веже на конструкцију пластеника. Увек се омотава испод цвата да се избегну штете услед откидања цветне гране или опадања цветова. Код високих заштићених простора биљка се копчом причвршћује за конопац. Конопац је намотан на покретни држач који је везан за конструкцију. Омогућује несметано затезање и отпуштање код промене висине стабљике. Конопци се затежу масом биљака које се стога не омотавају




Закидање врха стабљике (декаптирање стабљике)

Обавља се када биљка високе сорте развије 8-10 цветних грана у пролећно-летњој производњи. У јесењој производњи, кад је кратко време за дозревање, врх се закида након 4-6 цветних грана. Тиме се утиче на брже дозревање плодова. Врх се закида тако да се изнад задње цветне гране оставе 2-3 листа.




Сунчица Домбај, дипл. инг. агр.