Биљке су главна храна највећег дела човечанства. Сваки човек који има и најмањи комадић земље може сам бар нешто узгојити. Чак и на балкону или тераси можемо узгајати уз украсне и понеку јестиву биљку , па макар то биле само зачинске биљке као: влашац, першун, босиљак, мајчина душица и многе друге. Али и понеки грм парадајза, паприке, махуна, јагоде "на спрат" и још много тога можемо узгајати и "без земље". Ипак, ми ћемо се првенствено посветити узгоју у врту и пољу, али не било каквом узгоју, него органском узгоју биљака.



Због чега је важно органски узгајати биљке ?

Данашња пољопривреда преобразила је поља у одређени вид индустријске производње, чији је једини циљ да из земље извуче што више, смањујући при том број "руку" које су за то потребне. Овакав приступ темељи се на нерационалној употреби фосилне енергије и агро-хемикалија што је довело до опасних еколошких последица и исцрпљивања необновљивих природних ресурса. С лица земље заувек су нестале многе биљне и животињске врсте а драстично се смањио и број сеоских домаћинстава. Индустријска пољопривреда довела је до деградације и изумирања вредности села и сеоског начина живота, који је вековима био извор крепкости, снаге и лепоте. Осим тога, конвенционална пољопривреда је данас највећи загађивач природе, питке воде и ваздуха. Зато еколошки покрети у свету и код нас нису помодарство већ нужност, желимо ли земљу сачувати за будуће нараштаје.



А шта је с човечанством?

Једући храну узгојену с минералним ђубривима и пестицидима губимо природну отпорност, јер та храна нема виталне енергије, а и нутритивне вредности су смањене. Биљке узгојене без вештачких ђубрива и пестицида садрже виталну енергију која се касније кроз храну преноси на наше тело и подржава наш имунолошки систем. Тај квалитет се не може установити хемијским анализама, али је осећа наш организам. Количине минералних састојака и витамина могу се установити анализама и показују да појединих минерала, нпр. калцијума и гвожђа има и до пет пута више у органски узгојеном поврћу од поврћа из конвенционалног узгоја. То је због тога што се не примењују минерална ђубрива, па биљке не садрже пуно воде. Има много више суве твари, укус је слаткаст јер нема пуно нитрата и нитрита, а нема ни остатака пестицида, јер се не примењују у узгоју. Утврђено је да су алергије, (поготово код деце) последица загаћене хране. Стандард нам је свима порастао, али зато се сада плаћа данак цивилизацијским болестима.


У свету (а и код нас "у зачетку") све више домађинстава прелази на еколошко повртарство и земљорадњу, што не значи враћање на старо, него тражи доста нових знања: о плодореду, ђубрењу, добрим и лошим суседима међу биљкама, биолошкој заштити и обради тла.


Многе државе пољопривредницима дају субвенције за прелазак на еколошку земљорадњу, јер је у прво време драстичан пад приноса. Тло најпре мора "оживети", а у томе најбоље резултате постиже биодинамичка метода земљорадње. У односу на ситуацију у свету, ми смо на зачељу у еколошкој производњи хране.


Зато ћемо се посветити практичном раду у нашем врту. Сада је време да посејете и посадите многе врсте поврћа. Али пре но што обујете чизме или старе патике, засучете рукаве и прихватите се алата, морамо испланирати наш врт.



Планирање повртњака


Уређење лепог и корисног врта сложен је стваралачки рад. Тај посао многи препуштају пејзажном архитекти или стручњаку за хортикултуру, али желимо ли прави домаћински врт по властитој мери и укусу, најбоље је изглед и план целокупног врта договорити у породичном кругу. Само тако ће сваки члан домаћинства (и деца!) радити у врту с пуним задовољством и весељем.


Врт треба бити угодно, с љубављу створено, привлачно место за одмор и рекреацију. Породични врт требао би имати цветњак, повртњак, (обавезно с местом предвиђеним за компостиште), гредицу лековитог и зачинског биља, мали воћњак, травњак за сунчање и играње, брајду за одмор у хладовини у време летњих врућина, као и кућицу за алат.


Живицом, цветним грмљем и јагодичастим воћем (малине, купине, рибизле) штитићемо наш врт од ветра, или поделити поједине делове врта. И у повртњаку је важно посадити цвеће, јер оно складом боја, лепотом и мирисом потстиче наше позитивне емоције, а у тако шароликом свету храну и уточиште налазе прекрасни лептири, птице и многобројни корисни инсекти. Ипак, свим становницима нашег врта и свакој његовој биљци најважније је тло. Зато ћемо вас драги пријатељи најпре упознати с тајнама живота у тлу и с начинима припреме и обраде тла за наш богат и раскошан врт.



Било би корисно кад би смо замишљени план целог врта најпре пренели на папир. Најпрактичнија мера је 1:100 што значи да 1 метар у природи одговара 1cm на папиру. Најпре уцртамо дужину и ширину нашег земљишта. Важно је означити стране света да би смо знали где су најсунчанија места. Што више сунца биљке имају, плодови ће бити сочнији и укуснији. Идеалан смер за гредице је исток-запад, јер тада биљке добијају највише сунца. Најбоља ширина гредице је 120cm . Између гредица треба предвидети најмање 30cm за стазице, које можемо поплочати старом циглом, каменом или посути отпацима дрвета.


На заштићеном и сунчаном месту, треба предвидети простор за узгој расада. Идеално би било имати мали стакленик, али и топла гредица (леја) у дрвеном раму, покривена стаклом или лукови од прућа прекривени ПВЦ-фолијом могу послужити за исту сврху. Компостиште се поставља у сенци дрвећа или живице. Компостиште треба имати слободан приступ за баштанска колица, а у већем врту и за трактор с приколицом.


У малим баштама нема увек довољно места за одвајање повртњака од цвећа и воћњака. Баш у таквим вртовима може се постићи склад садњом поврћа под младе воћке. (бели лук ће нпр.својим мирисом одбијати мишеве од корења младих воћака!). Парадајз и зачинско биље можемо посадити међу цвећем. Јагоде пузавице лепо изгледају посађене у шупљине дебље дрвене кладе. Кромпир се може узгајати "на спратове" у дрвеним сандуцима, а такву "гредицу на спрат" с кромпиром можемо сместити међу цвеће, на пример међу високе циније или сунцокрете.





Злата Нанић

Текст преузет са https://www.zlatananic.com/