Пикирање је пресађивање биљака у стадијуму развијених котиледона, или касније, у стадијуму једног до два права листа. Плодовито поврће је најбоље пикирати у почетку појаве првог правог листа, а целер са два права листа.


Сврха пикирања је да се произведе квалитетан расад. Чупањем расада и сађењем на друго место, на нешто већи размак, биљчице доживљавају својеврсни стрес. Стрес доводи до краткотрајног застоја раста биљака, што се огледа у скраћењу и дебљању стабљике. Кидање вршка корена стимулише појаву гранања корена, а као резултат свега добија се расад чвршће стабљике и развијенијег кореновог система.



Пикирањем парадајза, паприке и патлиџана у стадијуму појаве првог листа постиже се ранија берба. Ово се постиже на тај начин што у наведеним фазама у вршку стабљике почиње одвајање биљних ћелија за изградњу генеративних органа биљке. У стресним условима биљка реагује појачаним стварањем ћелија за развој генеративних органа и на тај начин формира се више цветова који се раније појављују на стабљици, у односу на расад који се не пикира.




Мр Анка Качаревић