Газдинство које се бави руралним туризмом, поред основне делатности, може остварити додатни финансијски ефекат и гајењем поврћа.


У овом контексту, пре свега морамо кренути од избора места повртњака. Место на којем желимо засновати повртњак или, како би то наш народ ракао, башту или летину, мора бити пажљиво одабрано. Требало би да се налази у склопу комплекса, на осунчаном месту, прописно ограђено. Пожељно је да земљиште има благи нагиб или пад, како би се обезбедило несметано оцеђивање сувишне воде. Земљиште, треба да је растресито, незаражено коровима и штетним инсектима и надасве плодно. За поправку земљишта користити, стајњак, тресет, компост и малиорационе материјале који поправљају физичке особине земљишта.


У склопу или у непосредној близини баште, требао би се налазити извор воде за заливање и прање. Ако је тај извор бунар, било би јако добро када би се од њега до баште, урадили канали за наводњавање натапањем, како се неби морала носити вода, сем у оним случајевима када се врши расхлађивање биљака па се наводњавају преко листа. Бунар би требао бити безбедан, фино, не китњасто украшен и да се са својом констукцијом уклапа у целину. Пумпа или чесма се веома лако уклапају у целину баште, пре свега због своје величине.



Ограда би требала да буде средња висине, да не прави засену усеву и да буде атрактивна. Најбоље је користити природне материјале ( ниско прошће,шимшир, живу ограду...), како би се све уклопило у комплетан угођај. Било би јако пожељно, када би се избегла употреба заштићеног простора, за гајење поврћа у склопу дворишта. Не би пријало општем утиску. Поврће је најбоље планирати за сетву, садњу у леје по врсти, времену стасавања и по висини, водећи рачуна о толеранцији поврћа. Обавезно између различитих врста поврћа планирати места за баштенско цвеће и лековито биље. Посебно се мора водити рачуна о повољним алелопатским односима у башти.


Повртњак мора бити уредан и чист од корова. У њему би требале бити заступљене све врсте сезонског поврћа, као и поврћа од кога се могу справљати национални специјалитети. Ту се пре свега мисли на ајвар, пинџур, млевени парадајз, зачинску суву паприку, паприку за кишељење, феферонке, рен, туршију и др. Свеже поврће би се на трпезу требало износити у адекватној амбалажи која би опет била од приподнох материјала. За ту сврху је најбоље користити плетене корпице или дрвено посуђе.


Треба гајити сорте и хибрида парадајза са крупнум плодом, до плода средње величине, као и чери парадајз. Парадајз са изразито крупним плодовима поред визуелног утиска, који оставља на госта и своје хранидбене вредности, користиће се и за припрему прерађевина. Плодови средње величине су намењени превасходно за конзумну употребу, док чери парадајз се може користити и за маринирање. Добро би било гајити и парадајз жуте боје плода, па чак и по цену заузимања места у башти. Али он ће то надокнадити својом необичном бојом и облицима плода.


Што се паприке тиче, треба узгајајати различите сорте и врсте паприка. Њихова употреба је различита. Било у свежем стању, као прерађевина или као зачин.


Краставац се може узгајату и башти, али исто тако успешно и ван ње. Није толико захтевна култура и може испунити сваки кутак дворишта, а може се користити и као засена или хладњак, за седње. Луковичасто, коренасто поврће треба узгајати у вишередим пантљикама, наизменично. Тако ће највише доћи до изражаја сва лепота тих повртарских култура.Примера ради, лукова мува не подноси усев мркве, а мрквина усев лука. Из тог разлога треба сејати мркву па садити лук. То је најбоље урадити у три реда, наизменично.


Кромпиру се мора посветити доста пажње, превасходно због напада златице. Јер усев који је изложен нападу штетника оставља јако лош утицај на госта. Пожељно је између редова кромпира, расадити рен. То се чини из разлога што златица избегава прелазак поред биљака рена. Овиме се смањује напад залатице на кромпир.


Јако су интересантне тиквице. Оне се могу гајити и за потребе сувенира – тутлићи, натеге, крбањи... Купусњаче својим обликом, бојама красе сваку башти, поготово у пролетњем и јесењем периоду. Украсни купус, салате плене својим изгледом.


У башти би обавезно морали издвојити један мали простор за узгајање кукуруза. За такав начин гајења, јако су захвални кукуруз шећерац и кокичар, као и домаћи бели кукуруз, популарно зван осмак. Уједно би кукуруз могао послужити и као ослинац за пасуљ и боранију. Потпорни стибови за пасуљ, боранију, краставац, требали би бити исте величине и облика, од природних материјала. Најбоље је да то буду стубови од ољуштеног багрема.


У таквом повртњаку, требало би форсирати употребу органских препарата за ђубрење и заштиту биља. То је од посебног значаја, јер је органска производња тренд. Од ђубрива користити стајњаке, као и њихове растворе за прихрану. За фолијарну прихрану је јако добар кокошији стајњак, растворен у води, после чега је неопходно добро залити биљке. Поливи се могу справљати од лука, босиљка, жаре, рена, неких врста инсеката и др. Међусобним комбиновањем ових биљака или њихових делова, у справљању препарата или отопака, може се постићи веома добра заштита усева.




Душан Деспотовић, дипл инг ратарства и повртарства