Хладно време идеално је за узгој повртних врста кратке вегетације. Уколико оне нису захтевне према високим температурама, а обогаћују понуду вредних састојака садржаних у поврћу – избор је одличан.
"Обична" салата
У праву салату спада врста Lactuca sativa (лат.), главочика (пор.Cichoriaceae) заједно са другим врстама салата – ендивијом (Cichorium endivia) и радичем (Cichorium intybus).
Неколико је варијетета зелене салате врсте Lactuca sativa:
вар. capitata - главичаста
Код нас су најпознатије зелене салате. Главичаста салата ствара главицу тако да расту најпре спољни листови и преклапају се,а након тога настављају расти нови унутар главице. Деле се на "путерице" и "кристалке". Путерица (слика лево) је главатица врло нежних и сочних листова, овалног облика са главицама тежине до 500g. Кристалка (слика десно) има већу розету робусних набораних листова са израженијим жилама, хрскава је, али и крхка салата. Главице су збијене и неки култивари теже и до 1kg .
вар. романа субвар. longifolia - римска или цос салата
Има велике хрскаве коврџаве листове оштрог окуса. Тврђих је, издужених листова који су зелени углавном, али постоје и црвени култивари.
вар. acephala - лисната
Лисната за резање, невезаних је листова попут чуперка. Врло је нежна, слатка и благог окуса. На слици је један омиљени тип за потрошаче салате тзв. црвени храстов лист.
вар.crispa - тип између кристалки и лиснате салате, неки је зову и полукристалка
Добро познат батавија тип салате. Углавном за летњу производњу. Великих је розета и најотпорнија на процветавање. Код нас је задњих десетак година врло омиљена међу произвођачима због уједначених розета па се „продаје на комаде“. Лево на слици је батавија отвореног типа раста тзв. ђентиле, а десно полуотвореног раста.
Ендивија и радич
Ендивија и радич су сродне врсте зеленој салати. У континенталном делу раширен је узгој за јесењу производњу са сетвом средином јула до почетка августа и долазе од септембра до децембра. Остала производња је ризична јер услед температура > 20°С брзо процветавају. За разлику од врсте Lactucae sativa садрже интибин која им даје горкаст окус.
Cichorium ендивиа – ендивија долази на тржиште у 2 варијетета:
- вар.latifolium – ескариол ендивија има широку розету глатких листова са израженом средишњом жилом (слика лево)
- вар.crispum – фризијска, коврџава ендивија са густом розетом набораних, назубљених дубоко урезаних листова (слика десно)
Cichorium intybus - радич
Једна од подела радича је на типове за поспешивање - witloof тип и оне који се не поспешују - главати и лиснати радич.
Поспешивање корена радича за развој младих вегетативних избоја који се једу је раширено у Белгији, Француској и Немачкој и одвија се у мрачним и топлим просторима након вађења корена од новембра. За такав радич чији корен је промера 3-5 cm се користе познате нам сорте Red Verona и Treviso (слика лево).
Не поспјешују се главати италијански култивари Palla rossa, Castelfranco, Cesare и сл. (слика десно).
"Baby leaf" салате
Полако се на тржишту шири и неколико врста салата из домаће производње у заштићеном простору, а нису из породице главочика. У „Baby leaf“ се убрајају и брзорастуће ситнолисне сорте салате које су оплемењивачи створили од ендивије, римске салате, батавије и др. врста салате. Бере се младо лишће или одједном или се сукцесивно реже.
Матовилац лат.Valleriana locusta (слика лево) и рикола или рига лат.Eruca sativa (слика десно) и спанаћ (Spinaceae oleracea) редовно се сеју у гредице код неких повртара кад "скину плодовито поврће".
За продају се пакује једна или неколико врста свежих листова салата у мешавине тзв. „fresh cut“ производ.
Од осталих култивираних врста лиснатог поврћа занимљиве су ситнолисна крес салата или грбица - лат. Lepidium sativum, поточарка – лат. Nasturtium officinale и мизуна – лат . Brassica rapa var. nipposinica.
Уз младо лишће спанаћа за салату се може користити свеже младо лишће цвекле, блитве и вртне лободе (све те врсте су из породице лободњача - лат.Polygonaceae).
О дивљим врстама које се код нас користе за свежу салату овде неће бити пуно написано. Људи који их скупљају у природи знају за њихове благодати, а у свету се неке врсте култивишу. Ту спадају врсте које убрајамо у коровске: маслачак, киселица, лобода, штир, мишјакиња, трпутац.
Сунчица Домбај, дипл. инг. агр.