Празилук је поред црног и белог лука најзаступљенија врста лука код нас. Поседује висок садржај беланчевина, богат је шећером, минералним материјама и витаминима. Празилук је двогодишња врста која не формира луковицу, те се у исхрани користи лажно стабло и део зелених листова.



У плодореду празилук долази на прво место јер веома повољно реагује на ђубрење стајњаком, али тек после четири године може да дође на место других лукова. За успешно гајење празилука потребно је плодно, структурно земљиште, повољних физичко-хемијских особина, неутралне пХ реакције.

Празилук се може производити директном сетвом или из расада. Најчешће је то производња из расада.

Ако се гаји као први усев тада је време сетве од почетка фебруара , садња крајем марта - априла. Расађује се када биљке имају 3-5 листова, висине 15-20цм. и лажно стабло дебљине оловке. Размак садње је 30x15цм, а у зависности да ли се сади у бразде или редове. Дубина садње је око 10-15цм.


Током вегетације потребно је заливање, култивирање, огртање.

За ову производњу треба унети 80-120 кг/ха азота, 80-100 кг/ха фосфора и 100-140 кг/ха калијума, наравно уз претходну агрохемијску анализу земљишта. Половина хранива се уноси под основну обраду, а преостала количина у виду два прихрањивања.


Пристизање празилука за бербу је врло различито и зависи од времена производње. Сетвом у фебруару и расађивањем у марту и априлу,празилук се убира од јуна до августа.


Сетвом током априла до половине маја, садњом крајем маја и јуна, берба је од септембра до новембра, док се за зимску потрошњу сетва обавља у мају и јуну, садња у јулу па до почетка септембра, тако да празилук доспева за коришћење у току зиме и рано у пролеће.


Виолета Величковић дипл.инг.